Stihoklepac
XLIX
Ne tako davno nosile se kute
i oko vrata marame žute
što blišće u mraku dok cestom ide
neki đak prvak da ga auta vide.
Ne tako davno pozdravljali smo Zdravo
u gradskome busu gledali pravo
da sidnu smo pušćali uvik prve
starije i mame što nose svoje mrve.
Ne tako davno svi su živili od keša
Mater jedne rebe ti pere i šumpreša
jer za druge gaće nije bilo para
a za švercat s ponta rosi nije bilo dara.
Ne tako davno kad bi modu tija
bile startasice tada bi kupija
a kad bi se šporkale nisi smija prati
nego bilon kredon po njima šarati.
Ne tako davno kad bi kiša lila
kabanicu tad bi mota oko tila
crvena il žuta dilema bi bila
jugoplastika je u te boje pravila.
Ne tako davno drobili smo kruva
u vruće mliko kada se prokuva.
Za izlet smo nosili na slamku sokiće
meko,sjajno pakirane i Kviki štapiće.
Ne tako davno igrali smo lastika
vrtili bi hula-hop a bija tvrda plastika.
Muškadija naganjala neki balun stari
branke bile od kamena al niko ne mari.
Ne tako davno sam bi kući bija
ključić oko vrata lipo bi dobija
i čuva bi mlađeg da ga dica ne mlate
dok se mater i ćaća sa posla ne vrate.
Ne tako davno te-ve u boji je luksuz bila
za gledat ju cila bi se familija skupila
odma posli crtića su dica išla spati
pa su starci mogli dnevnik pogledati.
Ne tako davno na plesnjake se išlo
suboton popodne dok ne postane friško
i sa prvin mrakon u kući smo bili
Tako je to bilo,pa smo priživili.
Bit pristojan i pozdravljat normalno je bilo
i malo se jedno drugom tada zavidilo.
Imat dobrog prijatelja to je bila srića.
Ne tako davno al ko se toga sića.
XLVIII
Bilo je to u prošlosti,davno
malo me straj reći to javno
al bila sam samo dvi banke stara
vozila auto i imala para.
Hodala nisam ni u wc pješke
nisu mi pune kese bile teške
trošila ludo i novce i vrime
i u to doba se dičila time.
Za đir po gradu kod frizera odila
dva puta istu veštu nisan nosila
cipele na take pol sobe su zagradile
a na đinđama su mi i butige zavidile.
Za obid išla po restoranima
kući se ne bi vraćala danima
u Kninu kava na Braču fiš
a onda do Zadra via Drniš.
Čudne sam putove pohodila
svašta i provala i vidila
družila se bez da saznam imena
za svašta imala vrimena.
A onda su došle tridesete
smanjili se apetiti i pete
vukla me kuća i televizija
nestala ružičastog svijeta vizija
tek malo svitla u život mi ušlo
kad sam upoznala pravo muško.
Jel pravi il krivi,to nije sad bitno
al da se zna,nismo se vinčali hitno
sve ono polako po propisu i redu
zaruke,vinčanje i sve na kredu.
Pa mali pa drugi pa stan pa treća
i moran priznat služila nas sreća
jer od prvog dana nas kredit prati
al nekako se svaka rata plati.
Sad kad se sitin je bilo lipo
i moj je dragi posvuda đipo
Sad je samo posa-kuća-krevet
i spavanje je svima im u devet.
Tek ja si malo raspašoja pružim
u sitne sate kad internetom kružim.
Sve u svoje vrime triba se proživit
tada nećeš nikog za išta okrivit.
Kad masu provaš znaš šta je najbolje.
Al sa godinama nestaje mi volje
stalno ispočetka nove stvari učit
sa novitadama samo sebe mučit
Lipo se uljuljkavam u kućanski đir
priuštim si tek po koji hir
Povremeno se sitin onih dana
kad su prijatelji bili svi bez mana
Protrese me možda koja loša vist.
Triba vrimena da prodre mi u svist
da jako sam blizu četvrtoj desetici
da sam mater sve starijoj dici
da muža mi vata šiza
da nema para jer svugdi je kriza
da triban piturat češće izrast
da iz spize triban izbacit mast
da se ne živi na staroj slavi
da niko ne voli da ga se gnjavi.
XLVII
Ma puca me depra,
kuhinja puna šerpa,
a kokoš oko jedne kile
triba znat podilit pile,
kosti za juvu,bilo za toč
a bataci će usuvo proć
i krumpira na lešo
jer ulje nije zdravo
i iman ručak za tri dana
bravo ja,bravo!!
****
Moran i ja čagod sklepat
vaše rime mene zovu
al ću prvo mužu tepat
da me pušća večer ovu
Možda posli suđa poda
kad operen bude volje
da se koja rima doda
kak se ufan bit će bolje.
|
