Stihoklepac
XLIV
Naš je krevet uvik pun,al je to na smjene
propa već je Hespo jogi i kušini od memo pjene
posteljinu svako malo moran stavljat prat
ma koliko skupa bila brzo se počme derat.
Kad navečer dođe ura za u krevet leći
prvi pozu zauzima onaj moj najveći
legne treso jer je krevet za njeg pinku mali
šta je tu je pa se više on na to ne žali.
Za njim stižu u postelju naša dva hahara
pa se grle i svađaju ,ne fali in žara
ko će glavni od daljinskog biti,to je tema
srićon brzo svi pozaspu pa problema nema.
Ja kad moran poći leći prvo ih razvodin
klince redon u krevete njihove ja vodin
onda muža malo gurnem da misto napravin
pa još kušin među nas za svaki slučaj stavin.
U po noći naša mala traži svoju dozu
pa nas dvoje u krevetu prominimo pozu
kušin leti priko sobe,mala sad tu doji
moj veliki tad na rubu jedva jadan stoji.
Brzo san mu se prekida,rano on se diže
a u krevet opet s jutrom dičja garda stiže
i baš kada oba odu grijat školske klupe
mala plače jer je s jutrom opet prazne pupe.
U postelji velkoj obe na široko spavamo
oko podne dosadi nam da se izležavamo
dignemo se,umijemo,posteljinu prozračimo
al je opet najlakše kad se tu presvlačimo.
Ne stigne se ni oladit jogi baš pošteno
stiže banda da namiri sve propušteno
pa se opet i popodne čuje ista dreka
"Daj daljinski,aj pribaci,jel čuješ šta san reka"
Da prekinem tu galamu počmen odma brojit
"Mičite mi se iz sobe triban malu dojit"
al za vraga eto velkog,oče se pridružit
i popodne samo zera svoje noge pružit.
Dok on lipo grije krevet s daljinskim u ruci
za večeru ne znam šta ću cila san u muci
srića naša što mu posa nije bauštela
pa ne triba spremat neka puno kripna jela.
Kad za obid muški sidnu,malu pođen banjat
po krevetu razbacanu robu počmen sklanjat
jer se opet nas dvi ženske tribamo podojit
prazan krevet - ni po ure ne more se spojit.
Kad je mala sita odma u svoj krevet piči
srića naša da je dobra pa zbog tog ne kriči
čvrsto spava pa sad mogu opet muški doći
malo gledat tv program...Priča ista svake noći.
|
