Stihoklepac
XXXIX
Nek Malena moja ariju piva
samo da je ona zdrava i živa
mora spavat,jest i kakat
i sigurno da mora i plakat.
Ne treniram na njoj strogoću
davan sisu i danju i noću
a kad žunte mi deboto padnu
zadržin si jedvo glavu ladnu .
Znan brzo će proletit dani
sve ovo će ubrzo biti lani
i mislit ću kako sve ostalo je isto
a nije,za spišulju bogatije mi misto.
Po Rivi kad južina more šprica
ako ne paziš razbiješ se ka trica
je tehno beton baš lipo figura
al njime pičim samo kad je bura.
U Marmontovoj će uvik biti isto
ne more po njoj nikad bit čisto
kad curi iz onih ribljih kašeta
pa se na mramor svašta prilipeta.
Još zera pa će i moja tuda trčat
A ja od straja neću moći mučat
Kad ljosne morat ću joj jubit bolu
I tako stalno dok ne pođe u školu.
A tada sa mnom neće tit se u đir
možda samo za ispunit joj hir
kad bude tila kupit nešto skupo
tad đipat smenon neće biti glupo.
I zato sada sa gušton je vozin,
pičin,gegan,ni na šta ne pazin
gledan,stajen kako meni paše
a ona se ceri dok iz kolica maše.
|