Ivva
19.12.2004., nedjelja
Možda
Možda i odeš jednog dana...
Budim se sa tvojim rukama ispreplitanim oko mog tela. Uzimaš ga u naručje i greješ vrelim dahom. Mrsiš mi kosu trepavicama. Topiš me mekanim usnama na vratu. Nestajem, uranjam u njih, vode me spretno, sigurno kroz čežnju... Igraš se mojim željama i ostvaruješ jednu po jednu, pažljivo kao da su satkane od kristala. Toplim dlanovima hraniš mi dušu. Čujem zvuk starih strahova kako se lome i pretvaraju u krhotine. Suze se dave u očima, naviru, nestaju od siline osećaja. Prilazim ti bez sopstvenog oklopa, ogoljena do srži. Gola do srca, na sebi nosim samo osećaje i tvoje dodire. Hrabro bez zastajanja, kao da me nikada niko povredio nije. Možda i odeš jednog dana... i odneseš sve moje bajke ispredene u mreži tvojih zagrljaja. Možda pobegne smeh kroz zidove našeg stana i zaboraviš kako da me čuješ kada sam nema. Možda... i ne mislim o tome, ne plašim se. Hvala ti na svakom trenutku, svih prošlih i sledećih godina. |
