Ivva

(Istinit, nekima i poznat dogadjaj.)

Auto garaža u Masarikovoj ulici.
Čovek silazi do pulta za informacije, viče u panici:
"Ukrali su mi ga!! Moj auto!! ..!
"Kako mislite?"
"Šta kako mislim da si ti mislio tom glavurdom ne bi se to desilo. Nema ga! Obili i odvezli!"
"Smirite se.."
"Ko da se smiri? Sad ćeš ti da vidiš!"
Prilazi ulazu, skida opasač i vezuje se za rampu.
"Djubrad sada neće niko ući u garažu dok mi ga ne vratite! Kako misliš ženi da izadjem na oči? Zimnicu nije pravila da bih ga kupio.."
Ispred garaže se stvorio red. Ulica je već zakrčena automobilima. Čuje se samo orkestar piskavih, dubokih, jakih.. nervoznih sirena. Neki psuju. Neki strpljivo čekaju.
Nakon izvesnog vremena dolazi policija.
"Gospodine, ustanite i pokažite isprave"
"A ne! Ne ustajem dok ne uhvatite lopove"
"Dobro, objasnite mi šta se desilo?"
"Platio sam parking , čak su mi zaračunali ceo sat a bio samo oko cca 15 minuta. Otišao gore i auta nema!"
"Registarski broj?"
Diktira i dalje ležeći, vezan za ulaznu rampu.
Pet minuta kasnije dolazi radnik parking servisa i razgovara sa policijom.
Policajac:
"Gde ste parkirali?"
"Na trećem spratu."
"Vaš automobil stoji i dalje parkiran na četvrtom. Da li ste svesni šta ste napravili?"
Ustaje naglo.
"A zakleo bih se da sam parkirao ...."
Ljubi sve oko sebe srećno govoreći:
"Bato, neznaš ti kako je meni bilo?!"