Ivva

"Halo, e slušaj večeras će biti pravo ludilo kod mene. Već sam obradovao dva komada rekavši im da ti dolaziš. Kakav si srećnik sve pitaju za tebe a ti tutumrak ništa ne privodiš."
Odsutno sluša svog prijatelja kako mu oduševljeno prezentira večerašnji dogadjaj.
"Ne mogu doći večeras. Moram nešto da završim."
"Šta da završiš?"
"Maša je rešila da odseli. Odlazi u ono malo primorsko mesto."
"O ne, opet ona. Ti si čoveče lud, shvataš li da si postao opsednut njom. Šta će tamo da radi da iznajmi brodić i ide u ribarenje?
Nije ti dovoljno što te je žena ostavila zbog nje. Šta još treba da se desi da se probudiš iz tog ludila? Davno si trebao da staneš s tim."
"Ne mogu, neznam kako da prekinem.."
"Neznam ni ja, kako god samo završavaj. Ako treba ubij je. Odoh."
"Ti si bolestan?!!"
Spušta slušalicu i priča sebi u bradu.
" Ne mogu da se odvojim od nje. Svi moji snovi, toliko želja, navikao sam se na nju. Ona je ona prava. Godinu dana pratim svaki njen uzdah.
Znam da je vreme da je ostavim drugima...
Ako to sada ne uradim neću nikada."
Draga, vreme je.. Ne znam kako ću nastaviti dalje. Svako moje budjenje je počinjalo s tobom. Svaki san posvećen tebi.
Ovo je najteži deo...
Moram tako.
On bi da je ubijem?
Ubio bih tako i deo sebe.
Kako da je ubijem?
Ipak je u pravu."
..
Seda za kompjuter. Zgrčenog izraza lica počinje sve brže da udara prstima po tastaturi, završavajući svoj roman.

"Znaš .. da Tolstoj nije ubio Anu Karenjinu i ne bi bila tako popularna. Barem se nadam da će te ljudi čitati.."