Ivva

Iako nismo živele u istom mestu odrasle smo zajedno. Zimske i letnje raspuste sam obično provodila kod nje jer ona je imala more. Prve ljubavi, druge ljubavi sve smo prošle tu..
Iako skroz različite divno smo funkcionisale. Ona ćutljiva ja brbljiva.
Vremenom smo počele da živimo drugačijim životom. Sve češće sam išla sa prijateljima leti u druga mesta i sve redje smo se vidjale. Kada god bi se našle trebao bi nam jedan dan da pričamo o glupostima a onda bi počele da otvaramo dušu.
Za mene je bio praznik kada bi ona progovorila o svojim mislima , tugama i radostima. Ona je ta koja je uvek sve zaključavala u sebi.
Sada se povremeno čujemo. Ne mogu reći odaljile smo se jer i dalje imamo iste stavove i misli iako kao što rekoh potpuno drugačije živimo. I dalje je ona deo mene.
U retkim prilikama pričamo o nekim površnim svakodnevnim stvarima.
...
Šetajući po blogovima naletela sam na njen!!
Odmah sam je prepoznala. Iako zna da čitam blog nije mi rekla, kao ni ja njoj za svoj :(
Niko meni blizak i ne zna da pišem.
Ovo je moj svet i nema veze sa drugim ljudima osim sa blogerima :)
Ona piše tako otvoreno i iskreno. Piše o sebi. Htela sam čuti još o njenim mislima i strahovima. Pomalo konfuzno i lepo.
Ja to ne umem.
Ovo je prvi post u kome pišem nešto baš lično. Ona zatvorena, ja brbljiva :) ironija.
Umem odgovoriti kada me pitaju. Ne umem tako hrabro otkrivati sebe.
Sada svakog jutra otvaram njen blog.
S jedne strane osećam se kao špijun, prevarant jer joj ne govorim da znam šta piše. Ne govorim joj ni za svoj blog.
S druge strane plašim se da će je zbuniti kada sazna da neko ko je poznaje čita to.
Ko zna možda i ona čita moje i zna da sam to ja.

I šta sad reći joj ili nastaviti sa "kradjom" ?
(ovo nije fikcija i stvarno mi treba savet)

Hej ako i ti čitaš moj blog molim te reci mi :)