Ivva

"Ivvaaaa a gde ti je jepić? Ja vojim kada ti nosiš jepić onda mogu da te cupamm a ovako ti se kosa skjoz pjosula po glavi.."
Cvrkutavi glasić me dočekuje u dvorištu.
"Dobar dan, vidim stigli su unuci."
"Da onaj moj sin otišao da isporuči neku kuhinju pa ih ostavio kod mene. Vodi ih posle u zološki vrt."
"Dedaaa hoćemo li videti majmune na gjani??" Opet se javlja isti glasić.

"Komšinice kupi današnje novine opet pišu o mom starijem sinu."
"Čitala sam, mora da ste jako ponosni na njega."
"Eh da.. malo je njih koji su u današnje vreme uspešni kao on a da se nisu upetljali u mafijaška posla. Od malena je bio tako nadaren. Jedan fakultet, pa drugi. Sve sa prosekom 9,8.
Nije samo to, nego što on zna da unovči svoj talenat i znanje.
Eto, sada ima i brod, pa stara i ja odemo na Dunav i uživamo.
Istina, retko ga vidjamo ali tako ti je to nema se vremena za zabavu ako hoće nešto da stvori. Uvek sam bio ponosan na njega."
"Čime se bavi mladji sin?"
"Mladji? Ma njih dvojicu smo isto učili a kao da nisu braća. Mladji.. jedva i višu školu završio. Našao sam mu ja posao u struci u Nemačkoj. Lepo je zaradjivao imao pristojan stan i kola. Ovi moji kauboji su se tamo i rodili."
"Pa šta se desilo?"
"Šta?! Kaže nije to za njega. Nismo posle toga razgovarali dve godine.."
"Od čega sada živi, šta radi?"
"Napravio kućicu tu blizu Beograda. Stolar eto šta radi.
A dobar je tekst u novinama, ovaj stariji je sav na mene."
"Žao mi je ako ste razočarani zbog mladjeg sina ."
"Ma ne, ranije sam bio razočaran dok sam bio glup. Sada sam samo zabrinut."
"Zašto, pa nije loše biti stolar?"
Gleda me pomalo ljut.
"Ništa ti ne razumeš. Brinem za starijeg sina. Ovaj mladji je ceo život maštao da ima stolarsku radnju za svoje rezbarije a napravio kuću. Uspešan je on.
Stariji.. eh.. ništa mu nije dovoljno. Bojim se da nikada neće biti srećan."