Ivva

Pre četiri dana stigli su kod mene dragi ljudi koje nisam videla par godina.
Zadatak je obavljen: kako za 3 cela dana videti što više bitnih mesta i upoznati Beograd (ne ja da ga upoznam nego moji gosti).
Jedan je Hrvat, dvoje Slovenaca. Jedan voli fudbalske i košarkaške stadione, drugi voli vazduhoplovne muzeje a ona voli shopping. Pored svega tu su i mesta koja po mom mišljenju ne smeju propustiti. Priznajem, neka nameravam već duže vreme videti a ne stižem.
Uspešno smo uz medjusobno razumevanje tudjih želja i potreba uspeli obići skoro sve što smo planirali.
Trebalo je da pripremim pionirske kape i marame za nagradu.
Naravno, nije proteklo bez šala i na račun različitih nacionalnih osobenosti.
Npr. na račun slovenačkog mora.
Šale na račun mog osećaja za orijentaciju (posebno nije zgodan ako treba biti vodič), na poznavanje sopstvenog grada. Ne shvataju da se u Beogradu dešavaju drastične promene u izgledu grada (kao i u svesti ljudi) i raznoraznih atraktivnih objekata koje vredi videti.
Ostala je upala mišića od pešačenja. Ostao je smeh na šale kojih se sećam. Ostalo je puno srce a i pune baterije.
Divno je kada gosti odu a ne osetite olakšanje, nego vam još i jako nedostaju.

Kao u onoj izreci "Kada čeljad nisu besna ni kuća nije tesna".