Ivva
01.10.2004., petak
Izvini
Stojiš na vratima, smeškaš se kao da ničega nije bilo
Gledaš me u oči tražeći da ne spustim pogled Miris kafe peva mi dobrodošlicu. Skidaš mi cipele brižno kao da su od porculana. Znam već sve tvoje igre kojima me pridobijaš. Pališ sveće i zasmejavaš me. Dragi mani se romantike. Osmehom razvučene usne spuštaš mi na vrat. Osećam tople dlanove kako sigurno klize po mom telu. A ne, dragi moraćeš reći "izvini" Kupuješ me slatkim i bezobraznim rečima. Želim da prestaneš jer znam da sam bila ljuta. Ovog puta moraš reći.. I govoriš "Izvini". Dragi ti umeš tako lepo da lažeš. a sada mi napravi Pinokia. |
