Okvirna sunca sve nade nam prže.
Vodoskok krvi crvene i lude.
Uzaludno konj nebesima rže.
Ljudi se znojni u maštama bude.

Kotači vrte, vrte se i vrte,
netko je slab još, netko snažan, zao.
Šaku mi zemlje, daj mi šaku škrte,
letove sve sam, sve sam izbrazdao.

Sadit ću sunca i sunca i sunca,
sunca bez sedla, ulara i kruga,
nek trava raste, raste, a ne bunca.
Sve što je malo, ustane iz luga.

Okvirna sunca. Trk urnebesima.
Zaludu ržu konji nebesima.
(1976.)

Sabrani soneti