Okvirna sunca sve nade nam prže.
Vodoskok krvi crvene i lude.
Uzaludno konj nebesima rže.
Ljudi se znojni u maštama bude.
Kotači vrte, vrte se i vrte,
netko je slab još, netko snažan, zao.
Šaku mi zemlje, daj mi šaku škrte,
letove sve sam, sve sam izbrazdao.
Sadit ću sunca i sunca i sunca,
sunca bez sedla, ulara i kruga,
nek trava raste, raste, a ne bunca.
Sve što je malo, ustane iz luga.
Okvirna sunca. Trk urnebesima.
Zaludu ržu konji nebesima.
(1976.)
Sabrani soneti
Post je objavljen 01.01.2014. u 20:18 sati.