I vuku konji teret nezahvalni
gore pa dolje. Samo oni znaju
vući bez rijrči, bez bunta zahvalni
vodi i suncu. Vuča nikad kraju.

Glavom i repom znojno zadovoljni.
I vuku konji stalno klimajući.
Možda će noćas gazda mrzovoljni
slame podbacit, ruke trljajući.

Krvavi konji, prostor malouman.
Bičevi tuku nadu obećanjem.
Dokle će onaj što je nezuluman
zorit u vuči, a potvrđen zdanjem?

I vuku konji, uz jade sumorne.
U džepe tuđe, duboke, humorne.