I vuku konji teret nezahvalni
gore pa dolje. Samo oni znaju
vući bez rijrči, bez bunta zahvalni
vodi i suncu. Vuča nikad kraju.
Glavom i repom znojno zadovoljni.
I vuku konji stalno klimajući.
Možda će noćas gazda mrzovoljni
slame podbacit, ruke trljajući.
Krvavi konji, prostor malouman.
Bičevi tuku nadu obećanjem.
Dokle će onaj što je nezuluman
zorit u vuči, a potvrđen zdanjem?
I vuku konji, uz jade sumorne.
U džepe tuđe, duboke, humorne.
Post je objavljen 08.10.2012. u 09:21 sati.