25.07.2004., nedjelja
popušio sam
|
da, popušio sam totalno sam popušio i ne znam kaj imam za rec osim toga nisam sretan, nisam jebeno sretan kaj sam popusio od cure koja mi je dala kompletan novi svijet i onda ga samo tako uzela i sjeban sam preko svake mjere i ne kuzim zakaj stvari uvijek moraju tak zavrsit za mene uvijek ima bolji, u boljoj poziciji, koji vise daje, koji bolje ovo ili ono, ili ga se jednostavno vise isplati voljeti. ili ga je lakse voljeti. a ja odem u kurac po ne znam koji put. i nije joj nikak lako, ali uspjet ce, nije sama u svom sranju, drzim joj fige, stovise odbio sam bit usrana jadna komponenta u necijem zivotu i jebes mi mater ako bi IKAD pristao na to bit nekome samo komadic. nije stvar ega, stvar je ispunjenosti. nikad vise necu pristat na nekog kog ne ispunjavam i ko ne ispunjava mene no, ni on ju ne ispunjava, cim sam ja postojao u njenom svijetu samo kaj se on pomirio s tim, a ja nikad jebeno ne bi, nikad ne bi proveo zivot uz nekog za kog znam da mu nisam dovoljan kao osoba nema jebenih kompromisa u ljubavi, nema bivsa me voljela radi seksa ovoj sam tak drag, poseban, najposebniji cak marš u pičku materinu nikad jebeno više ni-kad p.s. brisat cu komentare na ovom postu, sve so, don't bother... |