ipak sunčano

dali znate kako je spavati na prostranih 180cm?
pa kod mene ponekad izgleda ovako:
dijeca zaspu na kauču (tako je bolje) jer onda nema svađe oko toga tko će kod nas a tko u svoj krevet.
i onda big son u svoju sobu a little kod nas u sredinu jer je još pre malen da spava sam a soba nam je toliko velika da krevetić u nju ne stane.
tako ja s ljeva,sin u sredini a muž s desna i ajmo,kreni!spavaj!
prođe nekih 15min.,pola sata,dva sata,neke pute ne stigne ni toliko i čuješ pticu trkačicu spremnu kako kreće ravno pa lijevo pa opet lijevo i hop:mama, evo mene.
ja:joj šta već?!.
ok,ajde posložimo sardele.dijeca u sredinu a mi veliki sa strane.
e onda poćinju muke nama najdraže (ali tek nakon nekoliko dana).
ovako;položaj mora biti upravo sardelast i ruke ti moraju biti ravno dolje uz tjelo jer inaće te poćnu hvatati trnci ako ti se desi da ih netko gazi.
poljubi djecu i opet,kreni!spavaj!
prođe nekoliko minuta pa čuješ big son:mama ja bi kraj tebe.
ja:pa šta nismo i preblizu?
son:neeee,ja bi baš tu!
ja:pa dobro,dobro!
stavim velikog blizu sebe a malog pored tate i opet kreni!spavaj!
prođe tako neko vrijeme a da ti niti ne zaspeš i evo ga manji:
son: djudja,djuda,djuda....
daš mu brzo dudu i niti ne stigneš pronaći krpicu jer....
son:kukuaa,kukaaa,kukaaa...
pa napokon nađeš krpicu i ponovo(daj bože!) kreni!spavaj!
ja:uuuuuu nneeee ma kad si mi prije uzeo mijesto?(big son se posložio na moje mijesto u međuvremenu).vrati ja njega na njegovo i valjda zaspem.
prođe opet neko vrijeme,vjerojatno niti ne prođe i opet:
mlađi:mamaaaa,mamaaa......
ja:e sad se bacam kroz prozor!
uzmem mlađeg k sebi a starijeg vratim tati.
zatvorim oći i poćne panika;ma koliko je sati?bolje da ne znam,ajde ajde ovce skačite da zaspem.
zaspem (valjda) ja,možda i sanjam ali nekako ne mogu disati,nekako mi je teško.probudim se a ono mali spava zimski san na mojoj glavi.super!ajde vrati ga i kreni!spavaj!
i tako nekako mi se ućini da ću zaspat kad odjednom moja ruka takne nešto mokro....
ja:ne ne ne opet si se popiškio!
tata:ne ne ne i mene je popiškio!
tako brzo ustaneš,pobrojiš do 100 (inaće daviš),presvučeš sina,posložiš hrpu peškira po krevetu (jer tko mjenja posteljinu po noći?)presvuće se i tata i probaj ponovo,kreni!spavaj!
sad više ne pomažu ni ovce.oko mi biježi na sat a ako pogledam više neću zaspat jer bijes se širi .
pa tako se ja trudim da zaspem a muž će:
uuuu već je pet i pol!
ja:ne laži,šuti!sad si gotov!
muž:ma koji ti je ku...?spavaj!
dobro,dobro,neću sad kad znam da ćemo to po danu.(svađati se).
pa dobro moram se izguštirati na brzinu ajde,kreni!spavaj!
ma tu je nešto hladno!?zima,zima...di je deka?ma šta i ona mi se mora mješati i kvariti mi san?!
dignem se,povučem deku,pokrijem sve i sebe i taman,taman....zvoni sat.

pa kako može čovijek funkcionirati po danu kad se noću mora boriti za san?!...