ipak sunčano

Ljudi,vjerovali vi ili ne ali ja bila subotu u life.
Išli nas troje bračna para na večeru.restora Orca.
Kao što nalikuje na nas počeli mi odmah na ulazu primječivati i komentirati.
-gle koliko automobila…sigurno su neki svatovi
-ma pogledaj i poslušaj ne ćuje se muzika.to im je već jedan veliki minus
-ali gledaj da nema jako svijetla,sigurni je cool,romantična atmosfera
tako mi uđemo , posjedamo se za stol i nastavimo.
Prva tema bila je kao i svaki put kad izađemo na večeru:
-se sjećaš kako smo lani bili tamo i tamo
-a gdje smo ono bili kad su nam piće naplatili više od hrane?
-a sjećate se zadnjeg puta kad smo morali jesti ono što su nam konobari odabrali
uglavno sve naše zajedničke večeri svodile su se na ogovaranje kuhinje,konobara i restorana.
Ali tu je uvijek smijeha do suzajer nisu to baš ogovaranja već tako si mi uvijek složimo i uljepšamo večeru.
Počeli smo sa aperitivom.svatko narući neko piće a ja kao i svaki put čekam i razmišljam šta ću jer se uvijek ponadam da će mi ponuditi nešto novo ali uzalud pa tako kao i uvijek ja naruči što i drugi.razgledamo menu i kao i uvijek,svugdje iste stvari a mi kao i uvijek nikako da se odlučimo.pa tako mi ženske naručimo neke lignje na žaru a muškarci,jedan je uzeo list,drugi neku Fiorentinu a treči (moj muž) teleće medaljone.
Inače uvijek čekamo dugo dok se sve to pripremi ali ovaj put ja to bilo u roku od odmah.
Ostali smo iznenađujuće iznenađeni.prvo donesu oni nama lignje (naravno,pa ženske smo).stave to na stol a nama samo što ne ispadnu oči.
Nisu to bile lignje već svaka od nas je dobila jednu divovsku,xxxl,large lignju.nismo se takve nadali jer inače daju nekoliko malih lignjica.odmah su padali komentari.
-to ti je takav štajun (doba) kad rastu samo takve
-vjerovatno imaju neku bolest
-možda su progutale morskog psa
-pa gle,dali su vam cijele jer su tako ukusne i meke da ih nisu mogli izrezati
-ima i u moru ludila i gripe
-možda su ih ipak istukli prije pa čete lako probaviti
dobio jedan od njih svoju Fiorentinu i ponovo nam ispadaju oči
-ma gle koji veliki komad mesa?
-a di ti je krompir i ostali prilog?
-ali gledajte koji veliki tanjur su mi dali???(pogleda druge)a ne ne isti su
pokuša to on rezati i vidimo odmah da mu ne ide pa počnemo
-ti treba možda pila?
-jesi dobio samo ludilo bez krave?(jer to je neko kravlje meso)
-pa reci šta ne valja?
A on će:e ovo je prava patika i to ona bez marke,prije ću izrezati tanjur nego to meso…
Stigo list i medaljoni u međuvremenu i sve je izgledalo smiješno.
List je bio premali pa mi:
-vide oni da ti nisi sposoban pojesti pravi list pa ti dali taj
-je*i ga,takav štajun
-i ribari kažu da ni listovi nisu ono što su nekad bili
-da da i sada su ti čak otrovni
-pa morsko ludilo
jedino su medaljoni ličili na sebe i bili ukusni.
Pa tako između ispijanja vina i lomljenja zubiju gledamo mi na druge stolove i vidimo da svi piju flaširana vina a mi dobili u bukaleti.
-pa mi smo rekli samo crno vino a morali smo reči npr.da ćemo Plavac,onda bi dobili u boci
-ma moš mislit oni su nas odmah na ulazu prokužili i sad sve šta im u kuhinji dobiva mufu(plijes) donose nama
-trebali smo zahtjevat da prije kušamo vino
-da da trebao je donjeti u boci i dat nam da pomirisamo čep
-e da;zovi ga odmah neka donese čep ,neka ga umoći u naše vino pa ćemo pomirisati
-pa pogledaj one tamo šta jedu i piju,sve izgleda luksuzno
-da ali ti ne ćuješ da oni govore engleski.zato imaju bolje.
-mi smo seljaci
-a kako znaš da govore baš engleski?
-pa…ne pričeju naši.u školi sam učio njemački,talijanski znam i jedino ostaje engleski
uglavno cijelo smo večer bacali komentare i smijali se do suza i na kraju račun:
-e da,kad nam ništa nisu dali od marke nadoknadili su to sa računom od 1000 kn.
-a ha ali vidiš ti da nas je osmero???
-ma od kad?gdje su?
-ma ima nas ima to vide samo konobari
-pa vidiš da je konobara sada sram,nije nas niti pogledao kad nam je dao račun
-imaš pravo i odmah je pobjego
-ma dobro i oni si trebaju zaraditi nekako
-sad kada platimo će nam ugasiti svijetla
-da da i prstom pokazati izlaz
-možda dobimo i kopun
-dobro sve ali ja ću si zabilježiti šta su jeli oni do nas i to ću naručiti drugi put
-da pa ćemo samo za tvoje platiti 1000 kuna
nakon te predivne (meni barem ) večeri uputili se mi u neki na glasu dobar kafić.
Došli mi unutra i to nije bilo lako izvesti,a ono krcato,krcato klinaca.
Ja sam inače volila gužvu ali ova mi je nekako smetala.
Morali smo se stisnuti do šanka i stalno premještati jer su tamo prolazili konobari.
UŽAS!muzika a bila naša šta ja nisam nikako za i bilo je toliko zagušljivo da ja koja pušim nisam htjela zapaliti.
Razočarala sam se jer sam ipak očekivala da će biti i starijih unutra i barem nekih poznatih faca ali nada,niente,nicks.
Vjerovatno smo fulali mjesto.
Uglavno ako kad budemo sljedeći put izašli i ako bude tako sa tom klinčarijom ja definitivno odustajem od izlaska...samo na večere.
Ako vam nije bilo nešto jasno to je iz razloga šta mi moj mali son cijelo vrijeme dok pišem skače po glavi ali vi se ipak nasmijte jer je bilo stvarno smiješno!

Nemate pojma koliko mi je drago da postoji blog i i neki ljudi na njemu koji mi postaju sve draži.
Moj se dragi često baš ne slaže sa mojim zamislima pa da nemam vas nebi imala kome pričati,pardon,pisati.vi ne samo da čitate već i komentirate a to u mojoj obitelji je teško moguće.nemamo baš iste valne duljine tj.ja sam u moru a moj muž još u plićaku,ili mene pak sve zanima i o svemu bih pričala a on samo o poslu i šta ide u tom paketu i + ne voli pričati.
Ali dobro,ipak ima on mnogo drugih vrlina.
Danas sam skočila do mog dragog blogera da ga vidim malo in live.
Dođe ja tako do njega na poso a kad ugledah tamo visi još jedan bloger.ma to je cool.
Iako sam bila much pospana i nisam dolazila k sebi,počeli mi s temom………..naravno o blogu.
Kužim ja po razgovoru kako smo baš opićeni sa blogom ali pak nemamo blage veze (pogotovo ja)o tome šta se sve može napraviti na njemu npr.kako urediti stranicu,kako staviti slike,muziku i sve tome slično ali zato znamo svi troje crtati iako ja ne kao oni.
Nadam se da ćemo stalno surađivati pa tako i nešto napraviti od našega bloga.
Uglavno bilo mi predivno ali kratko trajalo pošto sam morala kući jer znate…dijeca,muž,kuća…ćekaju.

Kao što najavljuje mr.Bellarte da će uskoro biti susret blogera tu negdje u Istri pa da mu pomognem širiti vijest;::SVI koji prođete mojom stranicom ako ste voljni i u mogućnosti kada bude taj susret nadam se da ćete se odazvati.
Budem javila kada i gdje.
Toliko bez inspiracije.
VOLI VAS JA!

i još sam sada dalje
i još je sada teže
i još je nebo protiv nas
ali moje se srce i dalje za tebe veže

kako sam se samo nesretno usrećila
život svoj zaključila
dodir tvoj sebi spriječila

strah me sada
strah me svega
rodila se nova nada
koja na moju nesretnu sreću vreba

Ove dane nemam baš vremena za pisanje tj.ne pronalazim inspiraciju,temu o ćemu bi pisala.
A toliko toga mi se desilo…
Nakon 10 godina rada u jednoj firmi postala sam višak pa su me se riješili.a kako to kad od viška glava ne boli???
Dijeca su mi bila bolesna i to me mučilo dosta iako nije bilo ništa tako strašno ali…
Napokon sam počela crtati a to mi je bila jedna od većih želja.
Dan mi je ispunjen 24/24 a ja nemam o ćemu pisati???moš mislit???pa šta mi se desilo?
Preuzeo me svakidašnji život i ja se u njemu koncentriram na sve što me okružuje.
Blog mi fali ali zbog mog big son-a ja ne mogu doći na red,pa tako dok zaspe ja budem također coma pa samo bacam oko i pustim koji komentar na njega.
Sada ću morat biti prava domačica,iako mi tako paše htjela bih još mnogo stvari uz to a jedna od tih je da bih rado da sam još u firmi (ma ne radi posla već radi mojih ljudova).
Sada mi se čini da su mi se u glavi posložile neke kockice.sada mi sve djeluje mirnije i osjećam kako napokon imam više vremena.
Nema više žurbe nema više onog stresa rano u jutro kad bi mi se samo motalo po glavi kako kasnim(jer sam kasnila kronično ali svima je to bilo normalno).
Nema više mog dragog šefića koji svaki dan broji kako sam nešto zabrljala,
Nema više one žurbe prije 15 da se sve obavi i da se krene kući prvo u vrtić po starijeg sina, pa kod svekrve po mlađeg, pa kući spremaj,kuhaj,čisti,peglaj,sve u nekoj žurbi u kojoj ja nikako da smislim i odlučim šta bi trebala i kojim redom.
Još mi i nije baš jasno da više ne radim.
Mislim da ću ipak barem dvaput sedmično odlazit do firme kako me nebi zaboravili jer i ja njih ne želim zaboraviti.ipak oni su mi bili kao neka druga obitelj.
Iako je svaki dan došlo do nekih nesuglasica(koje su se brzim putem riješavale) bilo je zabavno i svaki dan je bio po nečemu poseban.
Ove sedmice (prošle zbog sata) sam bila 2 puta u firmi kako bi pokupila osobne stvari ali mislim da će mi trebati jako dugo da sve odnesem(naravno da moram i ljude odnesti jer oni su moji).
Uglavno osijećam kako mi je prošlo još jedno poglavlje mog života i kada o tome razmišljam hvata me tuga i to ona s grotom u štumigu (s kamenom u želucu).ko će to probavit????
Kažu da sve šta je lijepo kratko traje,e pa zajeb,meni je to lijepo trajalo malo duže.
To mi je još jedan dokaz da ne volim promjene!!!!!!!
Pa ne mogu si zamislit da se više neću zajebavati sa niti jednim od njih,
Da mi nitko neće svako toliko doskočit u kancelariju i dobacit neku posebno dragu glupost a pogotovo stražar koji ih je bacao non-stop.
Nitko me neće zivkati i poklapat mi slušalicu ili bacit jedan krik ili mi pak staviti jednu pijesmu sa radija a ja da pogađam koja je grupa i kako se zove pijesma.
Nitko mi više neće nositi role papira na stol kad budem plakala,
Nitko mi neće lijepiti poslovice po pc-u i stolu,
Nitko mi više neće skrivat stvari i pravit se blesav dok ja tražim,
Tko će mi sada vikati da bi me gađao mišem da nema tako dugi rep???ili s renato balestri koji je nestao???
Tko će se pitat dali će biti fleka na zidu???
Koga ću ja gađati sa kemiskama koje su svaki dan nestajale???
Sa kime ću piti male žute???
Nitko mi neće više slati poruke o zecima ili mr.Brownu,
Tko će sada obarati rekorde u slanju sms-a i tako napraviti najveći račun na mobaću od firme???
Više me nitko neće tražiti kartice,
Više se na nikoga neću ljutiti jer me traži te kartice,
Čovjeće;koliko ja volim te ljude!!!!!!!!!
Nadam se da ću i ja njima faliti koliko i oni meni.
Ke žalost,oćaj,tuga,depra…………
Uzmite me nazad!!!!!!!!!!!!!ne treba mi plaća!???!??……
Mr.Brown sand me a message of pots,isdn and adsl please!!!!!!!!
Mr.Venson when do we sing???????????and……….
Mr.Bellarte give us a little yelow!!!!!!!!!!!
Mr.Boss ma va fan………….no no zezam,ajmo se svađat!!!!!!!!!!!
Mr.Alien ja znam ki ti kopa po pc-u……………ha ha ha
Mr.man in black ti si prava karika…
Mr.moj mali je bija zec?????????????

E sad dosta jer ću plakati a nemam rotole……

When you were here before
Couldn’t look you in the eye
You’re just like an angel
Your skin makes me cry
You float like a feather
In a beautiful world
And I wish I was special
You’re so fuckin’ special

But I’m a creep, I’m a weirdo.
What the hell am I doing here?
I don’t belong here.

I don’t care if it hurts
I want to have control
I want a perfect body
I want a perfect soul
I want you to notice
When I’m not around
You’re so fuckin’ special
I wish I was special

But I’m a creep, I’m a weirdo.
What the hell am I doing here?
I don’t belong here.

She’s running out again,
She’s running out
She’s run run run running out...

Whatever makes you happy
Whatever you want
You’re so fuckin’ special
I wish I was special...

But I’m a creep, I’m a weirdo,
What the hell am I doing here?
I don’t belong here.
I don’t belong here.


-ovako se ja nekad davno osjećala.
-srećom ili nesrećom sve prođe.

dali znate kako je spavati na prostranih 180cm?
pa kod mene ponekad izgleda ovako:
dijeca zaspu na kauču (tako je bolje) jer onda nema svađe oko toga tko će kod nas a tko u svoj krevet.
i onda big son u svoju sobu a little kod nas u sredinu jer je još pre malen da spava sam a soba nam je toliko velika da krevetić u nju ne stane.
tako ja s ljeva,sin u sredini a muž s desna i ajmo,kreni!spavaj!
prođe nekih 15min.,pola sata,dva sata,neke pute ne stigne ni toliko i čuješ pticu trkačicu spremnu kako kreće ravno pa lijevo pa opet lijevo i hop:mama, evo mene.
ja:joj šta već?!.
ok,ajde posložimo sardele.dijeca u sredinu a mi veliki sa strane.
e onda poćinju muke nama najdraže (ali tek nakon nekoliko dana).
ovako;položaj mora biti upravo sardelast i ruke ti moraju biti ravno dolje uz tjelo jer inaće te poćnu hvatati trnci ako ti se desi da ih netko gazi.
poljubi djecu i opet,kreni!spavaj!
prođe nekoliko minuta pa čuješ big son:mama ja bi kraj tebe.
ja:pa šta nismo i preblizu?
son:neeee,ja bi baš tu!
ja:pa dobro,dobro!
stavim velikog blizu sebe a malog pored tate i opet kreni!spavaj!
prođe tako neko vrijeme a da ti niti ne zaspeš i evo ga manji:
son: djudja,djuda,djuda....
daš mu brzo dudu i niti ne stigneš pronaći krpicu jer....
son:kukuaa,kukaaa,kukaaa...
pa napokon nađeš krpicu i ponovo(daj bože!) kreni!spavaj!
ja:uuuuuu nneeee ma kad si mi prije uzeo mijesto?(big son se posložio na moje mijesto u međuvremenu).vrati ja njega na njegovo i valjda zaspem.
prođe opet neko vrijeme,vjerojatno niti ne prođe i opet:
mlađi:mamaaaa,mamaaa......
ja:e sad se bacam kroz prozor!
uzmem mlađeg k sebi a starijeg vratim tati.
zatvorim oći i poćne panika;ma koliko je sati?bolje da ne znam,ajde ajde ovce skačite da zaspem.
zaspem (valjda) ja,možda i sanjam ali nekako ne mogu disati,nekako mi je teško.probudim se a ono mali spava zimski san na mojoj glavi.super!ajde vrati ga i kreni!spavaj!
i tako nekako mi se ućini da ću zaspat kad odjednom moja ruka takne nešto mokro....
ja:ne ne ne opet si se popiškio!
tata:ne ne ne i mene je popiškio!
tako brzo ustaneš,pobrojiš do 100 (inaće daviš),presvučeš sina,posložiš hrpu peškira po krevetu (jer tko mjenja posteljinu po noći?)presvuće se i tata i probaj ponovo,kreni!spavaj!
sad više ne pomažu ni ovce.oko mi biježi na sat a ako pogledam više neću zaspat jer bijes se širi .
pa tako se ja trudim da zaspem a muž će:
uuuu već je pet i pol!
ja:ne laži,šuti!sad si gotov!
muž:ma koji ti je ku...?spavaj!
dobro,dobro,neću sad kad znam da ćemo to po danu.(svađati se).
pa dobro moram se izguštirati na brzinu ajde,kreni!spavaj!
ma tu je nešto hladno!?zima,zima...di je deka?ma šta i ona mi se mora mješati i kvariti mi san?!
dignem se,povučem deku,pokrijem sve i sebe i taman,taman....zvoni sat.

pa kako može čovijek funkcionirati po danu kad se noću mora boriti za san?!...

Savjete dajemo i dobivamo gotovo svaki dan (je tako ili?).
Dali su vrijedili vidimo tek kad rijeći sprovedemo u djelo.
Mislim ( u jeb* te opet ja mislim)da davati nekome savjet i nije tako lako jer ipak se trebamo ( po meni)staviti u situaciju osobe koja traži savjet i ako nismo prošli kroz tu(njegovu-njezinu) situaciju mi možemo samo nagađati šta bi bilo bolje predložiti jer šta bi trebalo učiniti to sigurno neznamo.
Po mom mišljenju ima više vrsta savjeta (ja prof.savjetolog) i to oni tkz. nedužni kao npr.,kad daješ savjet prijateljici šta joj bolje stoji,gdje će bolje proći za kupiti nešto,koji film pogledat,koje mijesto posjetit (ja takve ne dajem jer nisam u toku).
A ima savjeta koje smatram teškima i možda bolje više puta ih ne davati kao što su npr.,ljubavne boli,bračne krize,odgoj djeteta i tome slični.
U takve situacije je neke pute bolje se ne miješati već samo biti podrška.
Iako smatram ( i smatram???) da kad daješ savjet dragoj osobi gledaš pomoći njemu u korist a isto tako smatram da ta osoba x (za promjenu) ipak na kraju napravi ono što joj srce kaže.
Pa bilo kako bilo mi smo i dalje uz tu osobu (a ona to niti ne vidi).
Zna se desiti (meni se desilo) da daš dobronamjeran savjet osobi x a ona se na tebe naljuti.
Ali dobro;onda znaš za drugi put do kuda možeš ići tj.šta možeš a šta ne možeš reći .
Ja za takve osobe mislim (uuu koliko mislim) da su na neki način ograničene i ne žele vidjeti stvari kako one stoje.(možda griješim ali onda to nisam definitivno!)
Kako pomoći osobi koja pati zbog neuzvraćene ljubavi i koja je svijesna da pati uzalud?
Kako je nagovorit,ubijediti,reći bilo šta da bi prestala misliti na tu osobu?
Kako da shvati da je život jedan jedini i da u toj patnji ona ne živi već samo troši vrijeme uzalud?
Jadnostavno nema šanse,nema teorije,nikako!
Vjerujem da se možemo truditi davajući svakakve savjete da bi počela misliti na sebe i da vidi da je život lijep,možda ćak i lijepši iako ta druga strana nije uz nju ali na kraju nema ploda.
Svakako da trebamo biti podrška ali dok se u toj osobi ne dogodi ono *nešto*(nemam pojma šta)ona će i dalje patit.
Vjerojatno treba da joj se prolije ona tkz kap više,neka iskra šta će da plane,možda neka glupost koja se već i prije dogodila ali sada izgleda drugačije,možda nešto nalik balonu u koji pušeš,pušeš,pušeš i napokon pukne.E to* kad pukne* se mora desiti i onda je kraj,kraj patnji.
………….patnje umiru pjevajući……………………..
žalosno je to šta nikad neznaš koliko to može trajati,koliko češ dugo patiti,šta se mora desiti da te boli nestanu.
Nije lako živiti u patnji (znam da to samo ja znam)ali kad te prođe,kad bol nestane;onda se samo pitaš:ma koji k… sam toliko patio-patila?za šta?za koga?ali bitno da je bol nestala.
Ke ćudno?šta je to u nama da nas neke pute gura do samog dna boli i onda odjednom nestane,GOTOVO,kao da se ništa nije desilo,kao da se nikad nije desilo ili se to nekom drugom desilo,kao da si gledao film.
Kako je čudno kako nakon toga tu tvoju tkz.patnju (ljubav) vidiš u drugom svijetlu.kao da gledaš neku drugu osobu.više niti ne kužiš šta te to privlačilo na njemu-njoj.
Ma ste doživili kada nešto tome slićno?
Ja jesam i mogu reći da mi nije bilo lijepo onda ali na žalost niti poslije.
Ma koji k..ukuruz od života živimo??????????????????

ma p...... ti m...... opet!!!!!

za koji k..... sam pisala sat vremena?
budalo od bloga i conetiona!

rad bim se predstavila (kad nisam do sad) pošto sam new in the blog athmosphere.
izgled (fizički) moga ja nije bitan niti interesantan pa neću o njemu.
ne smatram se dobrom osobom jer po mome mišljenju kad se za nekoga kaže da je dobar ne misli se na sva djela i ponašanje te iste osobe.dobar si za to ili ono,nikako za sve.svi smo mi anđeli i vrazi ovisno o situaciji.
nisam sretna (koje ćudo?)iako bim to mogla biti i imam dosta razloga za sreću (zdravlje ok,dijeca ok,muž ok(više- manje),kuća ok,auto ok,ma sve ok i šta češ više?ali ima stvari u toj mojoj sreći što me čine nesretnom.
smatram se osobom koja većinom ide iz krajnosti u krajnost,pa ili sam vesela ili pak u nekoj depri pa plaćem.mogu reći da imam dovoljno prijatelja (onih pravih) barem onoliko koliko meni treba..trebaju mi često i sretna sam da su onda tu (ako nisu ja ih odmah potražim).mogu se pohvalit da sam i ja uz njih kad treba (barem se tako nadam).
za razgovor,duboke misli i traženje nekih nemogućih riješenja sam uvijek spremna,pa se i na to hvalim izrazom kako su me još u školi neki od profesora zvali;DROBILICA No 1 ili ADVOKAT.
volim razmišljati i pričati o svemu jedino ne o tračima (ćudno ali to mi je valjda genetski prenešeno).
volim pričati o svojim problemima jer mi je tako lakše na duši.
sretna sam ako učinim nekome dobro iako znam nekad i povrijediti.
brbljam 100 na sat i ne mogu si pomoći.
često se osijećam manje vrijednom a još češće glupom iako ne mislim da to jesam.
ne volim baš čitati knjige (nekako mi biježe)(nisu na listi prioritetnih stvari i djela u kući).
ne volim lagati (mrzim laži) iako nekad baš moram.ali sve u dobre svrhe...
nije mi drago što me dijeca ne slušaju.ne volim ih tući ali znam vikati *strava*
nisam ponosna na sebe (ma možda i jesam samo se ne sjećam za šta).
ne volim kad mi je auto prljavo iako je više prljav nego čist.
ne volim prljavu kuću i vidim prašinu,bakterije,viruse,male kućne ljubimce na sve strane.
ne volim se dizat rano u jutro (to su svi na poslu primjetili).
ne volim puhat nos kad sam prehlađena.
nebim htjela da pušim iako ....pušim (evo i sad )
ne želim nikome zlo iako svih prije ili poslije pošaljem na kratko
ne podržavam ljude koji ližu guze za postići više
ne volim one koji te cijene po izgledu ili po onome šta imaš
ne volim ograničene koji vide crno ili bijelo jer ja npr. sve gledam šareno i u svakom zlu tražim ono dobro ali na žalost i u svakom dobru nađem zlo.
dosta sam često u kurcu iako sve bacam na zajebanciju.
volim,obožavam muziku jer me ona čini sretnom i onda kad to nisam.
volim kopat po internetu iako često ne mi ide.
volim si popit ponekad u društvu a za to krivim mr.Browna (njegov rođendan mi je bio presudan za takve stvari).
volim pričati gluposti kad mi dođe ali nebiste vjerovali kakve sve mogu izbaciti.
volim kad se ljudi oko mene smiju iako im zamjerim (ali to me brzo prođe) ako me radi toga ponize (jer ima i takvih situacija).
naljutim se lako i munjevitom brzinom ali me to još brže prođe (bolje da te nema u tom trenu jer možeš postat fleka na zidu).
nisam načitana (znam da se vidi pa šta!) i ne zanima me koliki mi je IQ ILI QI.
mislim da više ja kužim druge nego oni mene ali ne zamjeram jer se često ni ja ne skužim.
volim voliti i biti voljena.
volim davati ali sam sretna i kad primam.
volim biti u društvu iako mi je lijepo i kad sam sama (pošto to nisam skoro nikad)
koliko sam depresivna toliko sam i sretna.
situacije gledam sa svih strana i to je za mene ok iako odluke ne volim.
strah me promjena,ići do kraja ,pa tako kad radim sranja ne uspijem popravit nego to sve lijepo razmažem jer odluke na kraju nema.
uvijek mi se čini da sam nešto zaboravila i na žalost tako i bude.
kad idem u kupovinu ako nemam spisak bolje da odgodim.
kad idem doktoru za dijecu moram također pisati pitanja (naravno prije)jer inaće zaboravim šta me interesiralo,jednostavno mi se mozak blokira (a koji to mozak?).
dijeca su mi uvijek u glavi a kad sam kući i na glavi.
volim crtati ali od dijece mi to ne uspijeva.
mogla bi još puno toga napisati o sebi ali nemam vremena i (plus toga)mogla bi pomislit da sam sve rekla,napisala a to nije u mojoj naravi.
pa kome se bude čitalo moj blog će me vjerovatno i upoznati.

ajde bok!

Tako malo,tako slatko
Tako lijepo,nježno,glatko
Šta tražit više od tvog osmjeha
Pa čak i onda dok traje tvoja slatka osveta
Samo budi veseo i budi mi svoj
Nikome neću dozvoliti da naruši život tvoj
Rođen si da se borim za tebe
Pa čak i onda kada budeš tražio sebe
Bit ću uvijek za tebe tu
I pružit ću ti ljubav svu
Voljeno moje malo
Smisao mom životu si dao

Voli te forever tvoja luda mama!
Za mog malog Tomi-Tomsona-mister-baby-Jonsona.




Htio bi biti tako velik i jak
Pa da u vrtiću svi misle da si * mrak*
Tvoja je duša puna dobrote i topline
Dali znaš da imaš tolike vrline
Istina je da se svaki dan riječima razilazimo
Ali obožavam jer voliš da se poslije mazimo
Playstation i pc su tebi cio svijet sad
Iako za to si još pre,pre mlad
Želim tvoj svijet obojati šareno
Da bude sve veselo,srce moje maleno
Želim da ti glazba dopre do duše
Da osijetiš ljubav i vjetar koji ona puše
Živi svoj život i pusti da sam u njemu ja
Volim te sine, moja si sreća sva


A ova for my big-little people mr.Abel

žalosno je to šta danas bacam oko na blogove i primjećujem da su svi pomalo u nekoj depri.
možda je takav dan ali ne kužim gdje.
meni je počeo tako da sam sretna došla na posao,popila kavu,htjela počet radit i onda iz vedra neba spustio se big,little boss i počne:šta si to napravila?di ti je to,to to,i to?gledaj šta si mi poslala!jesam rekao tako i tako!
pomislim:uuuu je*o te,koji ti je k****?a tako sam bila sretna jučer da sam sve napravila kako treba i na vrijeme.ali ne!on mi mora sve usrat!i još da ga nisam pitala dali treba tako ili tako? i još da mi on nije rekao da da baš tako.
i onda mi reče da kome on objašnjava?!
a onda ja njemu da koga ja pitam i odgovaram?!
.....pa onda KO TU SJEDI NA UŠIMA?
pa počnem:dobro dragi šefe,drugi mjesec kada to budemo radili,donjet ću kameru i snimat šta ko govori.
a on (uz upaljenu crvenu lampicu):jeb*m mu ****!znaš ti .........!koga vraga............!idite u ........!šta misliš da ja...............!
a ja:???????????!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!:::::::::::::::::???????????????????????????????bježim!
i opet na kraju sve ispalo ok.
nakon pola sata spusti se on opet pa kaže:skinut ću ti internet!
a ja:ma da nebite ni slučajno!........i čovijek ode...........šta mu sad bi?
to je bila moja mala trauma za dobro jutro ali sad sve zvuči šareno.šef otišao negdje van,ja se bacila na blog i svi smo opet happy.

činjenica je dokazana!POSLJE KIŠE DOLAZI SUNCE!