Ljudi,vjerovali vi ili ne ali ja bila subotu u life.
Išli nas troje bračna para na večeru.restora Orca.
Kao što nalikuje na nas počeli mi odmah na ulazu primječivati i komentirati.
-gle koliko automobila…sigurno su neki svatovi
-ma pogledaj i poslušaj ne ćuje se muzika.to im je već jedan veliki minus
-ali gledaj da nema jako svijetla,sigurni je cool,romantična atmosfera
tako mi uđemo , posjedamo se za stol i nastavimo.
Prva tema bila je kao i svaki put kad izađemo na večeru:
-se sjećaš kako smo lani bili tamo i tamo
-a gdje smo ono bili kad su nam piće naplatili više od hrane?
-a sjećate se zadnjeg puta kad smo morali jesti ono što su nam konobari odabrali
uglavno sve naše zajedničke večeri svodile su se na ogovaranje kuhinje,konobara i restorana.
Ali tu je uvijek smijeha do suzajer nisu to baš ogovaranja već tako si mi uvijek složimo i uljepšamo večeru.
Počeli smo sa aperitivom.svatko narući neko piće a ja kao i svaki put čekam i razmišljam šta ću jer se uvijek ponadam da će mi ponuditi nešto novo ali uzalud pa tako kao i uvijek ja naruči što i drugi.razgledamo menu i kao i uvijek,svugdje iste stvari a mi kao i uvijek nikako da se odlučimo.pa tako mi ženske naručimo neke lignje na žaru a muškarci,jedan je uzeo list,drugi neku Fiorentinu a treči (moj muž) teleće medaljone.
Inače uvijek čekamo dugo dok se sve to pripremi ali ovaj put ja to bilo u roku od odmah.
Ostali smo iznenađujuće iznenađeni.prvo donesu oni nama lignje (naravno,pa ženske smo).stave to na stol a nama samo što ne ispadnu oči.
Nisu to bile lignje već svaka od nas je dobila jednu divovsku,xxxl,large lignju.nismo se takve nadali jer inače daju nekoliko malih lignjica.odmah su padali komentari.
-to ti je takav štajun (doba) kad rastu samo takve
-vjerovatno imaju neku bolest
-možda su progutale morskog psa
-pa gle,dali su vam cijele jer su tako ukusne i meke da ih nisu mogli izrezati
-ima i u moru ludila i gripe
-možda su ih ipak istukli prije pa čete lako probaviti
dobio jedan od njih svoju Fiorentinu i ponovo nam ispadaju oči
-ma gle koji veliki komad mesa?
-a di ti je krompir i ostali prilog?
-ali gledajte koji veliki tanjur su mi dali???(pogleda druge)a ne ne isti su
pokuša to on rezati i vidimo odmah da mu ne ide pa počnemo
-ti treba možda pila?
-jesi dobio samo ludilo bez krave?(jer to je neko kravlje meso)
-pa reci šta ne valja?
A on će:e ovo je prava patika i to ona bez marke,prije ću izrezati tanjur nego to meso…
Stigo list i medaljoni u međuvremenu i sve je izgledalo smiješno.
List je bio premali pa mi:
-vide oni da ti nisi sposoban pojesti pravi list pa ti dali taj
-je*i ga,takav štajun
-i ribari kažu da ni listovi nisu ono što su nekad bili
-da da i sada su ti čak otrovni
-pa morsko ludilo
jedino su medaljoni ličili na sebe i bili ukusni.
Pa tako između ispijanja vina i lomljenja zubiju gledamo mi na druge stolove i vidimo da svi piju flaširana vina a mi dobili u bukaleti.
-pa mi smo rekli samo crno vino a morali smo reči npr.da ćemo Plavac,onda bi dobili u boci
-ma moš mislit oni su nas odmah na ulazu prokužili i sad sve šta im u kuhinji dobiva mufu(plijes) donose nama
-trebali smo zahtjevat da prije kušamo vino
-da da trebao je donjeti u boci i dat nam da pomirisamo čep
-e da;zovi ga odmah neka donese čep ,neka ga umoći u naše vino pa ćemo pomirisati
-pa pogledaj one tamo šta jedu i piju,sve izgleda luksuzno
-da ali ti ne ćuješ da oni govore engleski.zato imaju bolje.
-mi smo seljaci
-a kako znaš da govore baš engleski?
-pa…ne pričeju naši.u školi sam učio njemački,talijanski znam i jedino ostaje engleski
uglavno cijelo smo večer bacali komentare i smijali se do suza i na kraju račun:
-e da,kad nam ništa nisu dali od marke nadoknadili su to sa računom od 1000 kn.
-a ha ali vidiš ti da nas je osmero???
-ma od kad?gdje su?
-ma ima nas ima to vide samo konobari
-pa vidiš da je konobara sada sram,nije nas niti pogledao kad nam je dao račun
-imaš pravo i odmah je pobjego
-ma dobro i oni si trebaju zaraditi nekako
-sad kada platimo će nam ugasiti svijetla
-da da i prstom pokazati izlaz
-možda dobimo i kopun
-dobro sve ali ja ću si zabilježiti šta su jeli oni do nas i to ću naručiti drugi put
-da pa ćemo samo za tvoje platiti 1000 kuna
nakon te predivne (meni barem ) večeri uputili se mi u neki na glasu dobar kafić.
Došli mi unutra i to nije bilo lako izvesti,a ono krcato,krcato klinaca.
Ja sam inače volila gužvu ali ova mi je nekako smetala.
Morali smo se stisnuti do šanka i stalno premještati jer su tamo prolazili konobari.
UŽAS!muzika a bila naša šta ja nisam nikako za i bilo je toliko zagušljivo da ja koja pušim nisam htjela zapaliti.
Razočarala sam se jer sam ipak očekivala da će biti i starijih unutra i barem nekih poznatih faca ali nada,niente,nicks.
Vjerovatno smo fulali mjesto.
Uglavno ako kad budemo sljedeći put izašli i ako bude tako sa tom klinčarijom ja definitivno odustajem od izlaska...samo na večere.
Ako vam nije bilo nešto jasno to je iz razloga šta mi moj mali son cijelo vrijeme dok pišem skače po glavi ali vi se ipak nasmijte jer je bilo stvarno smiješno!
Post je objavljen 20.02.2006. u 12:46 sati.