|
žalosno je to šta danas bacam oko na blogove i primjećujem da su svi pomalo u nekoj depri.
možda je takav dan ali ne kužim gdje.
meni je počeo tako da sam sretna došla na posao,popila kavu,htjela počet radit i onda iz vedra neba spustio se big,little boss i počne:šta si to napravila?di ti je to,to to,i to?gledaj šta si mi poslala!jesam rekao tako i tako!
pomislim:uuuu je*o te,koji ti je k****?a tako sam bila sretna jučer da sam sve napravila kako treba i na vrijeme.ali ne!on mi mora sve usrat!i još da ga nisam pitala dali treba tako ili tako? i još da mi on nije rekao da da baš tako.
i onda mi reče da kome on objašnjava?!
a onda ja njemu da koga ja pitam i odgovaram?!
.....pa onda KO TU SJEDI NA UŠIMA?
pa počnem:dobro dragi šefe,drugi mjesec kada to budemo radili,donjet ću kameru i snimat šta ko govori.
a on (uz upaljenu crvenu lampicu):jeb*m mu ****!znaš ti .........!koga vraga............!idite u ........!šta misliš da ja...............!
a ja:???????????!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!:::::::::::::::::???????????????????????????????bježim!
i opet na kraju sve ispalo ok.
nakon pola sata spusti se on opet pa kaže:skinut ću ti internet!
a ja:ma da nebite ni slučajno!........i čovijek ode...........šta mu sad bi?
to je bila moja mala trauma za dobro jutro ali sad sve zvuči šareno.šef otišao negdje van,ja se bacila na blog i svi smo opet happy.
činjenica je dokazana!POSLJE KIŠE DOLAZI SUNCE!
|