ne budite me
Malo o vezi...
Nisam već dugo pisala... nisam imala vremena.
Na poslu je ludnica kao i uvijek, a doma ne radim na netu.
Imam toliko tema u glavi o kojima bih pisala pa ne znam odakle da počnem.
Evo malo o mojoj vezi......
U ljubavnom životu mi baš ne cvjetaju ruže, nekako smo se ja i dragi udaljili. 
Prije, dok nije bio zaposlen, stalno sam ga gnjavila da nađe posao i stalno smo se oko toga svađali.
Prigovarala sam mu i zbog toga što cijeli dan visi na kompu i ništa ne radi.
Sada ima posao, odradi svojih 8 ili 10 ili 12 sati (kako kada), dođe doma i opet sjedne za komp i igra igrice.
Ali sada mu više ne prigovaram.
Mislim, htjela sam da počne raditi i sada radi. Pa ne mogu mu stalno dolaziti s nekim prohtjevima.
Bilo bi nenormalno od muškarca tražiti da s vremena na vrijeme posprema svoju sobu.
Ili da nedaj bože namjesti krevet nakon što se ustane (ili barem prije nego mu dođe društvo doma). 
Bilo bi nenormalno od muškarca tražiti da obavlja kućanske poslove ili da meni malo pomogne u mojim kućanskim poslovima.
Mislim, pa šta bi ja htjela.
Ma za sve te moje sulude ideje je kriv odgoj mojih roditelja.
Ja sam odrasla u jednoj nenormalnoj obitelji. 
Moj otac svako veče kuha ručak za drugi dan i svaki dan barem jednom opere suđe.
Moj tata pravi i kolače. Radi i u vrtu. Napravi i popravi što god treba. Razumije je u struju, vodu, plin.
Šta god ja poželim on i napravi, ako mi treba neka polica za sobu, ako mi treba nešto popraviti, ništa mu nije teško.
A kad ja dragom kažem da mi pomogne postaviti stol za ručak on na to odgovori "kao" u šali: uvijek ja sve moram.
Kada jedemo kod mene ja postavim stol za nas dvoje, izvadim sve iz frižidera i onda me on još barem 5 puta digne od stola s prohtjevima tipa: mogu dobit' vode, jel ima majoneze, ajd mi dodaj ovo, ajd mi dodaj ono.
Na kraju on naravno prvi završi sa jelom (jer se ja stalno moram ustajati), a ja sama ostanem jesti.
I naravno kada on završi s jelom nikada se ne bi sam sjetio pukupiti barem tanjur za sobom sa stola.
Onda ja vičem za njim: "eeej, haaalo, jesi ti gotov s jelom?"
Ma nije problem ni u tome što je on "malo" lijen.
Nekako mi se čini da više nije baš lud za mnom kao u početku.
Mislim, znam da je to normalno nakon par godina veze, ali svejedno mi nije to drago.
Moja sestrična iz Njemačke i njezin muž su već 10 godina u braku, a obožavaju se.
Njezin muž nikome ne da da govori protiv njegove žene.
A moj dragi se jučer zbog neke gluposti izderao na mene "da ne serem" i to pred mojom mamom što najviše mrzim jer mi onda mama sere "kako se on to ponaša prema meni" itd.
Kada vikendom ostanem prespavati kod njega kuka kako nije cijeli dan mogao igrati. On se naravno kao šali, ali kad mi to baš svaki vikend ponovi to mi više ne zvuči kao šala.
Ponekad pomislim da bi mi možda bolje bilo samoj, ali ipak volim svog dragog pa se nadam da će se možda jednog dana malo popraviti.
A sada odoh šljakati pa se javim kasnije.
