Preslica obično raste kao korov, a teško ga je suzbiti. Poznamo ga kao razgranatu, sterilnu biljku koja ima mnoštvo iglica. Međutim, mlade odnosno fertilne biljku mogu se jesti i jako su fine. Postoji mala i velika preslica, a imam sreću što sam našla i jednu i drugu. Mala radije raste uz vodu, a velika u brdu, uz šumu. Velike su mi ukusnije. Bogate su vitaminom C. Ipak, ima dosta posla oko njih. Potrebno je očistiti rukavce sa stabljike te otkinuti klipić na vrhu jer je gorak. Onda se prokuhaju oko pet minuta te se pripremaju kao šparoge.
Preslica je popularno divlje povrće u Japanu, a u bivšem SSSR-u su od nje pravili nadjev za piroške. U Europi je malo poznata, nažalost.
Može se pržiti, kada je najslasnija. Može se i raširiti po tacni i posuti s malo bijelog luka i maslinovog ulja te zapeći u pećnici. Može se napraviti i na salatu. Probala sam na mnogo načina, pržena je najbolja, a i iz pećnice je jako fina. Mogu se konzervirati u octu, ali nisam to još probala.
Sterilne, što znači razvijene stabljike nisu jestive, ali mogu služiti za čišćenje metala jer imaju puno silikatne kiseline.
Velika preslica:
Mala preslica:
|