Indijanka vegetarijanka
10.10.2009., subota
DNEVNIK NAPUŠTENIH MAČIĆA: DAN PRVI
|
Prije nekoliko dana, točnije 7.10. 2009. pronašla sam dva mačića (ne znam im spol). Imali su otvorene oči i uši, ali jedva da su hodali. Jedan je sivi, drugi crno-bijeli. Napušteni, premrzli, izgladnjeli... čula sam jedno mače kako mjauče, ali sam mislila da je to samo privremeno, dok mu majka ne dođe. No, nakon nekog vremena shvatila sam da majke ni nema. Dakle, ili je majka nestala ili ih je netko (čitaj-čovjek!) ostavio da od gladi umru. I još jedno iznenađenje – nije jedno već dva mačića (s tim da ovaj drugi nije glasa ispustio). Tako sam ih uzela, kupila najmanju dudicu koju sam našla u ljekarni i započela s oživljavanjem. Zapravo, prvi dan nisam ni imala dudu već sam im davala mlijeka na špricu. Više je bilo vani nego unutra, ali se ipak vidjelo da su malo živnuli. Stavila sam ih u košaru svog pokojnog mačka... i nisam im davala mnogo šanse. Prvih par dana sam ih hranila kravljim mlijekom no onda sam prešla na adaprtirano mlijeko koje mi je još ostalo od sina. Mislim da im se ovo drugo mnogo više svidjelo! Nakon kravljeg mlijeka imali su napete trbuščiće dok im je sada bolje. Računam da su stari 2-3 tjedna. Oči su im još uvijek plave (bebaste), no ipak sivi mačić pokazuje nakanu da bi jeo i kruću hranu pa je tako pojeo i nekoliko Wiskasa za juniore (također ostavština mog pokojnog mačka). I kujica Nina ih je prihvatila pa ih povremeno liže. Jeste li znali da mačka lizanjem potiče svoje mlade na vršenje nužde? Baš tako! Sada ih ja brišem vlažnom maramicom i gle čuda – vrlo brzo počnu piškiti ili kakiti. Naravno, već sam potrošila dosta starih majica koje im stavljam kao podlogu. Još jedna dobra stvar - u bocu se stavi što toplija voda, koja se zamota i stavi u kutiju s mačićima – to jako vole i onda spavaju na boci. Boca im je zamjena za majku. Kada me vide ili čuju, mjauču za mnom i žele mi biti u blizini, kada ih primim, kao da bi mi se zavukli pod kožu. Nisam se planirala previše vezati uz njih, ali eto, već jesam! Pa, do sutra, i nadam se da će moji mačići poživjeti! |
