I tak...
imali smo svečani ručak. kod nas. čistila sam i pripremala prostor i jučer i danas cijelo jutro sestra i šogor su kuhali sve ja samo kacu štrukli (štrukalja? štrukala? štrukliju?) i kopanju čizkejka bilo nas je 12, od 13 junak koji teško hoda nije ipak mogao savladati taj put i silne prepreke na njemu i tako smo se našli na hrpi i tako mi je nekako brzo prošlo dijete je odmah potom, čim smo sve rasložili, raznjeli, i kad su svi otišli izmigalo na šetnju, pada večer, a ja sama opet samujem baš sam jučer rekla burazu neke od svojih boljki sama sama sama i tako me nostalgija drži, tako bih da su prošla vremena sadašnja me znam možda i ja trebam na šetnju bez čekanja bez plana samo van, van na zrak ne znam mi nemamo bor, i ne kiti nam se naš umjetni bor i ništa nam se ne glede ostalog kasnije na današnji dan Nono nam je završio u jebenoj kovid bolnici u Dobravi |