I tak...
imali smo svečani ručak.
kod nas.
čistila sam i pripremala prostor i jučer
i danas cijelo jutro
sestra i šogor su kuhali sve
ja samo kacu štrukli (štrukalja? štrukala? štrukliju?)
i kopanju čizkejka
bilo nas je 12,
od 13
junak koji teško hoda nije ipak mogao savladati taj put
i silne prepreke na njemu
i tako smo se našli na hrpi
i tako mi je nekako brzo prošlo
dijete je odmah potom,
čim smo sve rasložili, raznjeli,
i kad su svi otišli
izmigalo na šetnju,
pada večer,
a ja sama opet samujem
baš sam jučer rekla burazu
neke od svojih boljki
sama sama sama
i tako me nostalgija drži,
tako bih da su prošla vremena sadašnja
me znam
možda i ja trebam na šetnju
bez čekanja
bez plana
samo van, van na zrak
ne znam
mi nemamo bor,
i ne kiti nam se naš umjetni bor
i ništa nam se ne
glede ostalog kasnije
na današnji dan Nono nam je završio u jebenoj kovid bolnici u Dobravi
Post je objavljen 24.12.2021. u 16:40 sati.