Misilm da sam mogla od ovog pobeći. Starim i dobro znanim ženskim metodama. Npr.
Odvratno bolni PMS u kom sam nepodnošljiva za okolinu, gde bacam sve oko sebe u histeričnom napadu pod tabletama, a da o socijalno nepodobnosti i ne govorim. Da se jadam plakajući na ramenima svih VD-a, pričajući o slomljenom srcu i kako je "samo mogao da me tooooooliko povredi". O nesanicama koje su prouzrokovane traumatičnim doživljajima iz detinjstva ili neko pak čudno začeće.
Jbg, mogla sam. Ali mene ko ženskog predstavnika ove naše vrste, zaobišli ovi hendikepi/prednosti. Izvlačenje sad tih aduta na astal samo bi rezultiralo sa "jel ti to mene sad malo zajebavaš". Šta da kaže mali pigeon koji nije savladao femini tehnike na vreme.

Ćuti golube i kisni.
Ne možeš se rolati jer je sunce napolju. Crkni gledajući lep dan. Izaćeš u dan kad je noć.
I kukaćeš još u narednim postovima.

Možda ti se stvarno i pojebu ciklusi.