...ili kako stvarno izgleda everything.


Šta je dizajn?
Pa bar jedan omanji tom "ne znam ni ja kako umnih definicija" krstari netom. I sve su tačne. I ni jedna ne valja.
(Tako je to sa definicijama. Uvek se dobace iz ličnog ugla. Pa što se više mase identifikuje, ona istinitija. Zakon statistike, verovatnoće ili "i definicijom ubedi kak si u pravu"!)
Krucijalna je ona koja sad već ima i enciklopedijski značaj.
Design is everything.

Okej. Neko se slaže sa tim, posebno oni koji imaju uvid u everything, neko osporava, a neko uporno i svakodnevno zgrće pare na tom everything a nije dizajn. No što je pobogu?
Dobro, vratimo se na ono dizajn je everything.
Pošto o everything nemam pojma, čistom dedukcijom možemo zaključiti da nemam pojma ni šta je dizajn. A može i obrnuto. Da. Ja bih se složila sa tim mojim neznanjem. Ili hrabrije ga imenujem u: nešto nisam baš ni toliko interested about everything.

No čeprkam po grafičkom. Tu i tamo. Leba njime zarađujem. I vrlo važna stavka. Taj čeprk se odvija nigde drugde do u zemlji Srbijici. Tako da ovo moje pisanije je samo komuniciram"o onome po čemu čeprkam.
Jedan od dizajnera kog vrlo cenim Micheal Bierut rekao (a s njim se verovatno slaže pola iole inteligentnijeg grafičkodizajnerskog sveta), da je grafički dizajn elementarno zasnovan na komunikaciji. Genijalno. I prosto ko pasulj.
Odapinješ poruke ka drugima! Ko što se radi jelte svaki dan: vičeš, pričaš, mašeš rukama, smeješ, psuješ ko kočijaš, umiljato cviliš, šminkaš, šišaš, uzvukiješ u nekim naletima vremena i istorije i neke parole, potpisuješ na zgradama, automobilima, seminarskim radovima, sms-ovima, e-mailovima, blogovima....bla bla bla, sve nešto komuniciraš, pa što bi pa i grafički dizajn bio drugačiji. I svi su u pravu. I svi nešto komuniciraju. I svi dizajniraju. I dođemo do toga da svi znaju sve. Sa ovim bih nekako mogla i da se složim.
Elem.
U dizajnu i to grafičkom imaš lepo dva tabora (grublja podela) i to:
Jedni sebe vide kao pasivne iščekivače, "dežurne krivce", koji čekaju svoje idealne klijente, profesore, tegljače ideja, da bi oni sami bili pokrenuti. Prosto, oni bez zahteva ne mrdaju vala ni po leba!
Drugi su vrlo grandomanski osnivači samoekspresije, sjajni talenti u kojima ideje niču same od sebe, cveće raste iz ušiju a klijent je tu samo jebeno smetalo, i ništa drugo do gušač njihovog talenta.
I da. Obe vrste imaju svoje predivno razvijene podvrste (i dizajneri se međusobno pare, iliti komuniciraju), ali ne bih ulazila u finese i šta se stvarno dešava iza 4 zida.

Ta dva tabora mogu biti nazvana i vako:
Ja bih radije da budem dobar nego da budem originalan. (Mies van der Rohe).
I druže se ti tabori. Piju kafe. Piju i alkohol! Preotimaju poslove. Pomažu. Lažu. Pičkaju oko Win i Mac-a. Sve u svemu lepo komuniciraju.

A kako to stvarno izgleda u Srbiji, kada u grafički dizajn ulete i oni VELIKOM SINU XL KUPIO TAJO XXXL NOVI KOMPJUTOR, pa sad ima sve da pravi za NAŠU KOMPANIJU...neki drugi put.
Kad razvrstam.