ČEKAM

25.08.2019.



slika: digital art

Čekam, da dodirnem svoju priču,
svoj rastrzan život,
da poklonim smiraju
jedne tišine prepukle od bola.

Čekam, da ovaj nemir umirim
i suzu ukrotim,
slom ovog uzdaha,
da jednim dodirom nadživim
osluškujući korake
koji se kreću
u pravcu mojih drhtaja.

Čekam, da utrnule usne
od ćutnje uselim
u toplinu glasa
koji u ovom nedostajanju
odzvanja mojim umornim mislima.

Čekam, da oživim
svako svitanje u očima.


...milica.v

IDI

23.08.2019.



slika: digital art

Idi, moja je sreća
davno zaboravila,
da ja postojim
i da je trebala,
da mi se da,
da je živim.

Ostavi me tamo
gde sam prvi put
doživeo iskren drhtaj.

Idi i ne mari
za prosute reči
koje su moju dušu umivale,
za moje oči
što su svaku crtu
tvog lika upile.

Izbriši sve znakove
pored puta mog života
i ostavi me u beciljnosti,
da budem sam.

Idi, neka snovi
zamru na pola
i ne dozvoli,
da me dozivaju
u nekoj tišini
i krišom dodiruju.

Sačuvaj pogled
koji neguje
i traži vreme,
da dosegne daljine.

Idi i ne dodiruj moje suze,
nečujnim koracima zamakni
iza mojih tuga,
ostaću da živim
svoju istinu u laži.


...milica.v

PORAZI

22.08.2019.



slika: digital art

Kidali su mi dušu,
uzimali, krali, otimali,
ostavljali bez utehe.

U očima sam živeo potop,
dušom padao na dno,
ali nisam dao,
da me boli pobede.

Borio sam se
u svom vremenu
za malo osmeha,
sreće pa čak i lažne.

Ne, nije mi važno
što je nemah nikada
i nisam tragao previše,
ostao sam
u životnom krugu zarobljen,
bez izlaza ka napred,
čuvao trnje u očima.

Ostajao beskrajno nem
na jasna pitanja
i još jasnije odgorore.

Strah od poraza
koja nosi bol
naučila me na ćutanje i snove.

I baš kada se zapitah,
da li sam nečim kažnjen
bez prava na mrvu sreće,
na korak bez spoticanja,
u jednu zoru tiho ušeta lik
anđeoske lepote koji govori
nekim čudnim ćutanjem
koji misli, razume i boli me.

Da li je to uteha u uglu života,
učahurena u vremenu
bira svaki drhtaj,
da oživi?

Kosu kao vetar dodiruje,
telo kao kapljica vode istražuje,
tugu kao svaka suza razume
i čekanje bezuslovno čeka.

Da li treba tako,
da dolazi i odlazi?


milica.v

ODLAZAK TVOJ

21.08.2019.


slika: digital art

Svaki je tren
izmučen i prazan
od kada si otišla,
uselila si u moju dušu
bolnu strepnju koja čeka
izazivajući vreme.

Hodam kao polomljena kazaljka
u nekom smeru nepoznatom
očekivajući bljesak,
da me osvetli
iz jednog umilnog trena
koji si čuvala
na svojim dlanovima umornim.

Ni suze se ne daju dotaći,
žive i postoje utapajući se
u svaki uzdah
ovog nedostajanja.

O, kada bi duša umela,
da svoju ćutnju odćuti,
da svoju bol izboluje.

Očekujem i osluškujem korake,
da u hiljadu tuđih
prepoznam tvoje i znaću,
da mi dolaziš.

...milica.v

KORACI NA PRAGU

18.08.2019.


slika: digital art

Ne mogu zaboraviti tvoj korak
kada si prešla moj prag
noseći u očima sjajne zvezde
koje još sjaje u mom pogledu.

Ostavila si miris sreće
po mojoj sobi svaki put,
dok si mi prilazila drhtava i setna.

Nisam umeo da te zadržim i sačuvam
tako stvarnu i toplu,
razlila si po meni bolnu istinu,
da ćeš svaki put otići.

Ostao sam da sanjam tvoje dodire
i tvoje korake da pređu
ponovo moj prag.

...ostalo je da te slutim.

.milica.v

SUZE U OKU

14.08.2019.


slika: digital art

Mnogo se reči
razlilo po meni,
kidalo moje misli
kao uragan
kada si došla
i donela suze u oku.

Razbacala si tugu
po mojim rukama
strašno čuvajući
pogled srne u ogledalu.

Gledao sam te
kroz tren koji traje duže,
uzimao svaki sjaj
sa tvoje kože
i zaćutao na tvoje ćutanje.

Bila si stvarna
i kao voda klizila si
mojim telom,
pio sam tvoju tugu
onoliko koliko si mi dozvolila,
a bila si tako srećna u ogledalu.

Znao sam,
da ćeš otići
ostavljajući tragove bola,
ostavljajući treptaj da umire...

milica.v

IZVINI ŠTO ODLAZIM

13.08.2019.


slika: digital art

Tišina mi zaslepila pogled,
okamenila osmeh,
istinit i bolan razum
usporava korake,
iako nezasićen željom
i zaledjenim sećanjem
bolujem nemost prepunu istine
koju nikada neću izreći.

Shvaćen od samog sebe
onog nedozvoljenog
što mi istrže uzdah
i uvede u svet grehova
i svet nepravde
svih minuta svakog drhtaja
i srce postaje kamen,
smrtno hladan
u želji koja krv zaledi,
jer um mora ispravno da vlada
ovim telom i ovom dušom prosutom.

Izvini, kažem sebi i tebi
što željom mojom
koračaš tako slobodno
i što mi ote taj prezir
koji u miru čuvah
daleko od dodira i pogleda,
daleko od nemira uvelog korena.

Izvini, kažem sebi i tebi
što odlazim prekriven tamom.

...Milica.v

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.