Papirna novčanica - uputnica od 100 perpera Kraljevine Crne Gore, izdanja 1912. godine
100 Perpers Banknote of Kingdom of Montenegro Dated 1912
This aricle is written in Croatian. You can translate it to your language using Google Translate tool.
Povod za ovaj napis dao mi je poznati beogradski numizmatičar Dr Vojislav Jovanović. On je 1976. godine postao vlasnik najređe papirne novčanice Crne Gore od 100 perpera - izdanja 1912. godine. Pored papirnog novca Kraljevine Srbije od 10 dinara, izdanja 1885. godine, ova novčanica spada među najređe papirne novčanice moderne jugoslovenske numizmatike (posle 1850. godine).
Pre nego što je nabavljen ovaj primerak, među numizmatičarima je bio poznat samo jedak otcepljeni deo od cca 20-25% takvog komada - veličine 47 x 115 mm.
Celokupna domaća i svetska numizmatička literatura registruje apoen od 100 perpera, izdanja 1912. godine, opisuje ga i navodi podatke o njemu, ali nigde nije objavljena njegova fotografija. Razlog ovome je svakako velika retkost ove novčanice. Ovom prilikom smo u mogućnosti da ispravimo taj nedostatak.
Radi celovitog sagledavanja uslova pod kojima je došlo do izdavanja prve emisije papirnog novca u Crnoj Gori, iznećemo neke osnovne podatke o ovome izdanju.
Crnoj Gori je priznata državna samostalnost na Berlinskom kongresu 1878. godine, pa je od tog vremena mogla imati i svoj sopstveni novac.
Na osnovu odluke kneza Nikole, Crna Gora je uvela svoj sopstveni novac tek 1906. godine (kovani novac od nikla i bakra). Međutim, Zakon o državnom novcu Kraljevine Crms Gore donet je tek 4. decembra 1910. godine, i istog dana objavljen u listu “Glas Crne Gore”, broj 54. Tim Zakonom je ozvaničeno vezivanje crnogorskog perpera za tzv “krunski tečaj”, a ne za “latinsku uniju”.
Sve do početka Prvog balkanskog rata sa Turskom 1912. godine, za razliku od Srbije, Crna Gora nije imala papirni novac. Vođenje ovoga rata iziskivalo je maksimalno angažovanje svih raspoloživih snaga Crne Gore, pa samim tim i ogromna materijalna i finansijska sredstva. Da bi koliko-toliko povećala sredstva države, crnogorska vlada je odlučila da privremeno izda blagajničke uputnice (zapise - bonove), koje su glasile na Glavnu Državnu Blagajnu; u tu svrhu je donesen i poseban zakonski propis. Ove uputnice su u potpunosti zamenjivale novčanice, pošto su primane - osim na državnim blagajnama - i u privatnom prometu u punoj nominalnoj vrednosti.
Blagajničke uputnice su ustvari bile neka vrsta privremenog papirnog novca, koji nije imao pokriće, ali za koji je država garantovala u visini njegove nominalne vrednosti. Cirkulacija ovih papira počivala je na sili zakona. Ovo je zapravo predstavljalo prinudni unutrašnji zajam države na godinu dana. Na bazi emisije ovih uputnica, država je odmah, na početku Prvog balkanskog rata dobila dva miliona perpera za potrebe finansiranja povećanih izdataka oko vođenja rata protiv Turske.
Prvi trag o nameri izdavanja blagajničkih uputnica nalazi se u Zakonu o rekviziciji koji je objavljen 18. septembra 1912. godine, u kome se nagoveštava da će crnogorska država nadoknađivati rekviziciju za vojne, odnosno ratne potrebe, putem isplate u gotovu ili blagajničkim uputnicama - bonovima. Prema tome Zakonu, otplatu bonova i način njihovog povlačenja propisaće Ministar unutrašnjih dela, što je kasnije preinačeno Naredbom izdatom od strane ministra finansija i građevina. Promena je izvršena samo u pogledu nadležnosti za povlačenje tih uputnica, koje se prenosi iz delokruga Ministra unutrašnjih dela u kompetenciju Ministra finansija i građevina.
Celo izdanje je štampano i pušteno u promet na oonovu Zakona o izdavanju blagajničkih uputnica, koji je donet 23. oktobra 1912. godine i istog dana objavljen u listu “Glas Crne Gore”. Međutim, osnovano je pretpostaviti da je u Vladi Crne Gore, još prilikom donošenja navedenog Zakona o rekviziciji od 18. septembra 1912. godine, bila već doneta konačna odluka o izdavanju i puštanju u opticaj ovih uputnica-bonova. Uputnice naime nose kao datum izdavanja 1. oktobar 1912. Zakonom o izdavanju blagajničkih uputnica Ministarstvo finansija je ovlašćeno “da može izdati uputnice na Glavnu državnu blagajnu”, a član 3. kaže: “Uputnice će glasiti na donosioca i primaće se u nominalnoj vrednosti kako na svim državnim, opštinskim i drugim javnim blagajnama, tako i u privatnom prometu”.
Štampanje celokupnog izdanja izvršeno je u štampariji “Unija” u Pragu, na punijoj hartiji, sa istim motivom i tekstom, osim nominale, na aversu i reversu, kod svih apoena. Motiv se sastoji iz stilizovanih šara oko grba Crne Gore, koji je u sredini uputnice i zahvata približno jednu trećinu prostora. U sva četiri ugla nalazi se arapskim brojkama ispisana nominala, kao i levo i desno od grba, samo znatno većim brojkama. Slovima je ispisan iznos preko celog grba. U levom gornjem uglu polja u kojem se nalazi grb, stoji oznaka serije otštampana klišeom, dok je broj naknadno utisnut numeratorom u crnoj boji. Numerisanje je urađeno prilično neprecizno, a vršeno je tako što je na aversu uvek neparan, a na reversu sledeći po redu paran broj. Mogu se naći i novčanice kod kojih su brojevi na aversu i reversu isti.
Tekst uputnice glasi:
“Neka Glavna Državna Blagajna isplati doposiocu ove uputnice (slovima nominalni iznos uputnice)” - “Vrijednost uputnice traje godinu dana od dana publikacije zakona o ovlašćenju puštanja iste u tečaj”.
“Cetinje, 1. oktobra 1912,
Predsjednik
Glavne drž. Kontrole
F(ilip) Jergović, sr.
Ministar finansija
Dr. S(ekula) Drljević, sr.”
Ovih uputnica je izdato u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 2 miliona perpera. Izdate su u 6 apoena, i to: od 1 perpera=500.000 komada, od 2 perpera=200.000 komada, od 5 perpera=80.000 komada, od 10 perpera=40.000 komada, od 50 perpera=4.000 komada i od 100 perpera = svega 1.000 komada, odnosno ukupno 825.000 komada od svih navedenih apoena.
Iz iznetih podataka se vidi da retkost predstavljaju komadi od 50, a posebno apoeni od 100 perpera; ovo utoliko pre što su ove uputnice povlačene iz opticaja.
Prema citiranom Zakonu trebalo je da uputnice budu po vučene posle godinu dana, tj. do početka oktobra 1913. godine.
Međutim, njihovo važenje je nešto produženo. Naime, sredinom oktobra 1913. godine Ministarstvo finansija donelo je Naredbu o povlačenju blagajničkih uputnica-bonova, kojom je regulisan način njihovog povlačenja i kojom se njihova vrednost “produžuje do 1. februara 1914, za koje će se vreme izvršiti njihovo povlačenje iz saobraćaja”. Naredba načelno reguliše način povlačenja i poništavanja uputnica, a detaljnija uputstva o tome data su u Pravilniku o povlačenju blagajničkih uputnica-bonova, koji je isto Ministarstvo izdalo 19. oktobra 1913. godine.
Na osnovu ovih propisa otpočelo je povlačenje uputnica, ali je išlo dosta sporo, pošto ratom iscrpena državna blagajna nije imala novaca. Moralo se čekati na zaključenje zajma, a kada je zajam dobijen ispale su preče potrebe, pa su sredstva namenjena za otkup uputnica utrošena na druge svrhe. Tim povodom tadašnji ministar finansija Crne Gore je u svom dnevniku, 14. decembra 1913, zapisao sledeće: “Bonovi se prikupljaju, a ja već utrošio 3. miliona franaka”.
Povlačenje uputnica vršeno je preko novčanih zavoda i svih carinarnica Crne Gore do 1. januara 1914. godine, a Glavna državna blagajna primala ih je zvanično do 1. februara iste godine. Usled navedenih okolnosti, međutim, konačno povlačenje blagajničkih uputnica ne samo da nije bilo završeno u predviđenom roku - do 1. februara 1914. - već se de facto produžilo za još nekoliko meseci.
Pri povlačenju uputnica, Glavna državna blagajna je vršila njihovo poništavanje na taj način što je svaka uputnica, po pravilu, bušena na dva mesta, ali tako da su brojevi numeracije ostali nepovređeni. Bušenje je izvršeno u vidu nepravilno iz dva dela formiranih krugova raznih prečnika (od 13-20 mm).
Primerak navedene novčanice - uputnice Crne Gore od 100 perpera, koji objavljujemo, veličine je 177 x 115 mm. Osnovna podloga boje je tamno smeđa (sepija) sa bledo smeđom (sepijom) mrežicom. Boja šare je zatvoreno smeđa (sepija), a slova teksta su crne boje.
Novčanicu objavljujemo u prirodnoj veličini. Ona nije numerisana, pa zbog toga ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je bila u prometu. Ali, isto tako se ne može s pouzdanjem tvrditi da nije bila u opticaju, s obzirom da se može pretpostaviti da greškom nije došlo do njene numeracije. Kurioziteta radi, istovremeno objavljujemo i pomenuti deo komada od 100 perpera, na kome je vidljiva polovina rupe od bušenja vršenog prilikom poništavanja.
Deo novčanice od 100 perpera izdanja 1912. - veličine 47 x 115 mm.
Novčanica od 100 perpera izdanja 1912. - u prirodnoj veličini 177 x 115 mm - ref: Viščević #16.5
Novčanica od 100 perpera izdanja 1912. u XF kvaliteti prodana na 32. aukciji Srpskog filatelističkog kluba za 7.400 EUR - ref: Viščević #16.2
Literatura
1. Dr. Mirčeta Burović, Crnogorske finansije 1860-1915, Titograd, izdanje Istorijskog instituta NR Crne Gore, 1960 (Blagajnički zapisi - bonovi, str. 358-362).
2. Vitomir Sokolović, “Papirni novac Crne Gore 1912-1917“ Blagajničke uputnice - zapisi - bonovi, Filatelista, časopis Saveza filatelista Srbije, 1975, br. 155, str. 32-35.
3. Papirni novac iz zbirke Đorđa Novakovića, Katalog izložbe, Muzej grada Beograda - Beogradska udružena banka (klub beogradskih kolekcionara), Beograd, Manakova Kuća, 1968.
Autori: Vitomir Sokolović (članak) i Zlatko Viščević (aukcijski rezultat)
Izvor: Numizmatičar, br. 2, Beograd, 1979. i Zlatko Viščević, Kovanice i novčanice Jugoslavije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije, ND Castua, 2. izdanje, Rijeka, 2011.
Ključne riječi: papirni novac, novčanice, Kraljevina Crna Gora, 100 perpera, 1912
Keywords: paper money, banknotes, Kingdom of Montenegro, 100 Perpers, 1912
Otkup odlikovanja i vojnih oznaka. Brza gotovinska isplata bez čekanja!
|
