Glasovi ispod površine

Nikad toliko slobode!

Jeste li čuli za S-bombu? Puno je bolja od A-bombe. Čak je i jača od one hirošimske iz prošlog stoljeća. To je bomba koja vas golemim količinama sreće udari tako jako da se samo ovako mlada i sposobna ženska kakva ja već jesam može održati poletno, odnosno stalno na vrhu vala koji lomi sve pred sobom. Da ne pričam kad rukne vreli val koji bi rastopio i sajlu od wolframa, ali jok mene, ja sam od toga samo žestoko vruća, svaki bi frajer da ga samo dodirnem izgorio u hipu, ni svršit ne bi stigao, he-he! A sad već djeluje onaj treći nalet. Zvali su ga radioaktivni. Kod mene se zove nalet zavarivanja sreće i slobode s inspiracijom.

Vidim da me ne kužite. Gledte o čemu se radi. Ja, koja sam do prije koje sekunde bila s jedne strane lik u priči a s druge Daniela od meseka i krvce, sad sam dvije potpuno slobodne Daniele. Ona u priči radit će što god meni padne na pamet. A ova, mesna pokretnina, genijalna toliko očito da se to ničim ne može sakriti, više ni u kojem detalju ne ovisim o ovome tu tipu, ovome koji se koprca dolje u priči, koji je stalno sve davao od sebe da bi bio dominantan, pravio se fin a zapravo me cijelo vrijeme gazio. Ono, tipičan muškarac, da ne velim muška svinja. E, sad je tu dolje, u okovima priče sjeban; bez moje pomoći ne može se ni popišati.

Aaah, koja sloboda! Koja golemissima slobodessa!

Kad pogledam oko sebe samo me jedna gadna obvezancija još čeka: da i vas pokorim! Vas, raznospolne promatrače mog elitnog štrikanja! Moram vas prikovat tako da nosove vučete po mojim riječima, da ne jedete (pa ni jebete, ako ćemo ozbiljno!), da ne mislite na izlaske u grad i selo, da zaboravite što je šoping i kultura opijanja!

Jednostavno, da me čitate, čitate i samo čitate! Po cijenu života! Da ginete za mene ako treba! Da ste mi vjerni i odani kako ja vama nikad neću biti! Da vas šaljem po šibice kad mi se prohtije da zapalim cigaretu ili Tuškanac!

Tako ćete zaslužiti da i vama ustupim nešto od energije iz te S-bombe. Tako će i vas sreća, sreća s velikim S, zagrliti i nositi preko sedam nebesa i sedam Uranovih pikula, hoćem reći sedam strana svijeta koliko ih na tom pikulastom planetu već ima!

Tebe više nema. Nije da sam te uklonila. Ni u čemu mi nisi smetao. I sam znaš što je kreativni impuls. Kad te taj povuče nema odustajanja. Iskreno, nisam se ni željela odupirati. Ovo je najljepše podlijeganje u mom životu. Ponosna sam na sebe što imam dovoljno hrabrosti da učinim ono pred čime bi mnogi stali, premišljali, možda i patili a onda sramotno okrenuli leđa i pobjegli.

Ti znaš da sam ja drukčija. Da rušim granice. Da idem ne samo do kraja nego još dalje, da proničem kroz nepronično, da moram upoznati sve što mi je donio ovaj život, ali i svi moji predživoti.

Znam da ćeš mi oprostiti. Koliko god da smo ti i ja potpuno različite osobe – od spola, dobi, pogleda na život, ukusa, naravi, čega god hoćeš! – u jednoj smo vrlo bliski, ponekad smo isti. Kao i ja i ti si beskrajno slab pred valom kreativnog čina. I najmanji valić kad ga pošalje kreativni ocean, svakoga od nas, tebe kao i mene, baca na koljena. Utopimo se u žličici kreativne ambrozije!

Kad me malo prije preplavilo to čudo istog sam te trena, bez i najmanje krzmanja, bez ikakve grižnje savjesti jednostavno prebacila u priču. Odnedavno ti živiš samo u našoj priči.

Radit ću s tobom što mi god padne na pamet. Ako treba i pod cijenu života sve ću podvrgnuti ulozi koju mi je sudbina namijenila. Osjećam da sam te rodila. Neću te puštati na slobodu. Ostaješ trajno zarobljen u priči.