|
|
| < | listopad, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
...moj msn... ako vas šta zanima... želite nešto predložit za knjigu ili se samo bolje upoznat...
sweet-drama-queen@hotmail.com
...EwO jEdNa mAlA aNkEtA nApRaWlJeNa jE PrIjE NeGo SaM pOčElA ObJaWlJiWaT OwU kNJiGU i SaDa Sam Je StAwILa OwDjE....
...owo je moj drugi blog s knjigom, prwi je na owoj adresi: Opasna ljubav...
Nadam se da će wam se i owa knjiga swidjeti... i još par sitnica:
1. Oprostite na gramatičkim pogreškama, neman wremena za isprawljanje
2. Likowi su izmišljeni i ako se neko i nađe u nekom liku to niste wi
3. Swaka sličnost sa stwarnim događajima je slučajna
4. Ne ostawljajte mi lance sreće jer ne wjerujem u ta praznowjerna sranja
5. I ako wam se knjiga ne swiđa ne morate je čitati
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
MoJ pRiVaTnI BlOg
Ljudowi koji me čitaju i/ili su čitali su moj stari blog:
butterfly
D@NcH!
...zAljUbLJeNa MaLa...
Lucky girl
bruise pristine
°ˇ~dr€@ry f@|ry~ˇ°
lJuDoVI kOJi iStO PiŠu KnJiGe:
somebooks
annye46
„Hej Jessica...“ vikala je Tina, trčala je za njom, Jessica je stala pred WC, htijela je uči, ali čula je glasove iznutra
„Ostavit ćeš je!“ rekao je jedan glas „Tako smo se dogovorili... i tako će biti... jesi me shvatio!?“
„Jessica!!!“ viknula je Tina, Jessica se okrenula „Čestitam... ali što to izvodiš?! ... nije ovo bilo u planu... trebala si ga ostaviti do sada!!“
David je izašao iz WC-a, a za njim i Anthony, Jessica ga je gledala „I onda... hoćeš to riješiti sada ili poslje?!!“
„Jess... nije ono što misliš...“ počeo je
„A što je onda?!“ vikala je
Uozbiljio se i pogledao Tinu, a onda ponovno nju „Je li istina'“
Šutjela je
Jessica je istrčala vani, trčao je za njom, okrenula se
„Znači sve je bila laž?!“ pitao je
„Upočetku jest...“ rekla je „Sve je bilo oko pobjede... trebala sam ti slomiti srce.... sve je bila igra....“ govorila je, počela je plakati „...ali onda sam se zaljubila... mislila sam ozbiljno ono neki dan.... mislila sma da ne lažeš... ali ne možeš izgubiti ono što nisi ni imao... sam si to rekao!“
„Optužuješ mene, a sama si radila isto!“ vikao je „Ti si trebala učinit isto što i ja!“
„Ali nisam zar ne!?“ rekla je i ušla u auto „Možeš ići na taj glupi put sa svojim glupim frendom i sada se doista nemaš čemu vračati jer si za mene mrtav...“
Još dva poglavlja do kraja... ki$$ od Nicky ; )
Ušli su dvoranu, tisuće svijetla su gorjele i vrtile se. Boje su plesale po zidovima, a bend je nastupao na pozornici. Jessica se nasmiješila, a David joj je rekao „Vidiš... bilo bi ti žao da nisi došla...“
„Imaš pravo....“ rekla je, provukli su se kroz gomilo na plesni podij. Tina joj je mahnula i zagrlila je „To nije fer ja sam htijela takvu haljinu?!“
„Znam...“ rekla je Jessica „I gdje je taj sretnik?“ pitala je Jessica, do njih je došao crnokosi dečko, Jessica se nasmiješila „Carlos?!“
„Ne ljutiš se zar ne?“ rekla je Tina, Jessica je odmahnula „Ma ne... mi smo frendovi zar ne? Zabavite se!“ otišla je s Davidom
„Piće?“ pitao je, odmahnula je
„Ne... ovo je moja maturalna... i želim je se sjećati...“
Muzika je stala, a pjevačica na pozornici se smiješila „Došao je trenutak koji ste svi čekali!“ vikala je „...proglasit ćemo kralja i karljicu maturalne večeri!“
Pljeskali su
„Jeste spremni?!“ vikala je „...i kralj i kraljica ove godine su Jessica Davis i David Smith!!!“
Popeli su se na pozornicu, Jessica se nasmiješila
Čestitam!“ rekla je ona, pljeskali su im, David ju je poljubio, a Anthony ih je gledao s podija, krenula je glazba, zagrlio ju je, svi su plesali
„Falit će mi sve ovo...“ rekla je Jessica tiho „...ova škola... ljudi.... nisam mislila... ali hoće...“
„I meni...“ rekao je David „...ali bar imamo jedno drugo...“ rekao je
„I kad idete na onaj put?“ pitala je Jessica
„Sutra rano ujutro...“ rekao je „...ali ja se vračam za dva tjedna... ako se imam čemu vratiti...“, nasmiješila se „...imaš...“ spustili su se sa pozornice, do njih je došla jedna cura „Čestitam... zaslužila si.... moram priznati... kruna ti dobro stoji.....“
Jessica se nasmiješila, David je nestao „...oprosti ... vračam se odmah...“
Jos malo pa kraj... komentirajte... ki$$ od Nicky
„Uđi!“ viknula je Jessica, ušao je David, nasmiješila se
„Vrata su bila otvorena...“ rekao je, sjeo je do nje i poljubio je „Donio sam ti papire...“
„Ispunit ćemo to ovih dana ... zajedno...“ rekla je Jessica „Misliš da će ovo s istim fakultetom upaliti?“
David je klimnuo „Nadam se da hoće...“, stavila je papire iza sebe
„Jesi OK...“ pitao je, nije ga gledala samo je klimnula
„David... moram ti nešto reći....“ počela je, ali o ju je prekinuo
„Jess.... volim te... ma što se dogodilo.... upamti to....“ rekao je, nasmiješila se
„Htjela si nešto reći?“ pitao je
„I ja volim tebe....“ odvratila je, poljubio ju je „Moram ići samo sam ti htio donjeti papire...“ rekao je „...vidimo se večeras...“ izašao je. Čula je kako njegov auto odlazi s prilaza, zašao je iza kantuna i stao, gledao je u njezinu kuću, a onda udario po volanu.
Uzela je one papire u ruku, dugo ih je gledala, a onda zaplakala
Dragi dnevniče!
Prošla su dva mjeseca otkako je Rachel umrla... još ponekad okrenem njezin broj, a onda se sjetim... Tina sada vodi navijačice htijela je da se vratim, ali to mi više nije važno... nije mi žao što sam joj dala drugu priliku iako nije istina da je ona jedina kojoj mogu vjerovati kako ona kaže... tu je i David... samo što još dugo neće biti... maturalni ples je za dva tjedna... uzela sam haljinu... al uopće nisam sigurna želim li ići...
Netko je pokucao na vrata njene sobe i ušao, zatvorila je dnevnik i stavila ga na stol, Tina ju je zagrlila „Tvoj tata mi je otvorio... mislim da mu je drago što smo se pomirile...“
Jessica se nasmiješila „Vjerovatno... bilo mu je čudno kad si prestala dolaziti ...“
Tina je podigla nešto s poda, nešto što je ispalo Jessici iz dnevnika 2Kad se sjetim zbog čega smo se posvadile... ali kad razmislim nikada nije bila stvar u njemu zar ne?“ pružila joj sliku na kojoj su bili ona i David „...isplao ti je to...“
Jessica se namsiješila „Imaš pravo...ali to je bilo davno...“
„Jesi sigurna?“ pitala je Tina, Jessica nije odgovorila „Idemo vani ili ne?“
„I stari matura je za dva tjedna.... jesi spreman?“ pitao je Anthony
David nije odgovarao samo mu je dobacio loptu, Anthony je vratio „David jesi tu?“
„Znaš li ti pričati o bilo čemu drugome?“ pitao je David, Anthony se nasmiješio „Znam... ali me trenutno samo ovo zanima....“
„Zašto je tebi uopće toliko stalo do toga?“ pitao je David
Anthony je stao „Zato što me sve ovo zabavlja... i onda?“
„Jesi ti glup ili ništa ne shvaćaš?“ pitao je David i otišao
...sutra nowo poglawlje.... ki$$ od Nicky
Tina je ušla u čekaonu s još par ljudi, sjela je do Jessice „Jeste OK?“ ova nije odgovarala
„Mi smo OK... ali Rachel čini se baš i nije...“ rekao je David, ušao je Anthony, Jessica ga je prostirjelila pogledom, stao je sa strane, do njih je došao doktor, gledo je nekakve papire, a onda malo njih, a onda rekao: „Pokušali smo sve, ali nismo je uspijeli spasiti...“
Dva tjedna poslje...
Jessica i David su sjedili na klupi pred školom, Tina je krenula prema njima
„Ne trebaš joj sada ti...“ rekao je glas iza nje, okrenula se, bio je to Anthony „...ako nisi primjetila mrzi nas... oboje... tebe već otprije...a mene... ponaša se kao da sam je ja ubio... samo zato što smo se posvađli prije nesreće...“
Tina se nasmiješila „Nećeš ti meni govoriti što joj treba, a što ne...“ otišla je do njih, David ju je gledao, a onda je počela „Jess... možemo razgovarati... nasamo...“
Jessica je otišla s njom „Slušaj... znam da nije pravi trenutak, ali... počela je... voljela bi da sve bude kao prije... kao nekada... kad smo bile frendice... oprosti... za sve što sam ti napravila... i nisi ti kriva za sve ono što sam ti govorila...“
Jessica ju je gledala , a onda rekla „Daj mi jedan razlog zašto bi ti vjerovala...“ rekla je
„Zato št ne lažem...“ rekla je Tina „...ozbiljno mi je žao...“
Jessica je šutjela, a onda je rekla „U redu ... ali ako zezneš i jednu sitnicu... požalit ćeš...“
Tina se namsiješila „Ne brini... a nego što je s onim...“ pokzala je na Davida „...čini mi se da ne glumiš...“
Jessica ga je pogledala, a onda rekla „Ne brini ...samo ti se čini...“
Ewo nowo poglawlje... sljedeće će jako brzo... komajte i ki$$ od Nicky ; )
„Jess!“ vikala je Rachel „Idemo?!“ gledala se u velikom ogledalu u hodniku, zavrtila se, još uvijek je bila oduševljena bježno rozom haljinom koju je jučer kupila, Jessica se spustila, nosila je dugu bijelu haljinu, bez naramenica, netko je pozvonio.
„Još ne mogu vjerovati da te pozvao... trebalo ti je samo mjesec dana...“ rekla je Rachel
„Mi smo samo frendovi...“ rekla je Jessica, Rachel se nasmiješila „Nisam slijepa...“, Jessica je otvorila vrata, ispred su stajali Anthony i David, izašli su.
„Tko vozi?'“ pitao je Anthony, Jessica je dobacila ključ Rachel, sjeli su u auto.
Stigli su pred veliku dvoranu, Rachel se okrneula prema njima „Ako vam se i ne sviđa recite Jessici kako je savršeno...“
Jessica se nasmiješila „Ne budi smiješna... naravno da će im se svidjeti... ipak sam ja smislila temu, dekoraciju, glazbu i sve ostalo...“ ušli su, Rachel i Anthony su im se izgubili iz vida, do njih je došla jedna navijačica „Super zabava Jess... kao i uvijek...“
Provukli su se kroz gomilu, David se smiješio „Ima ljudi kao da je maturalna...“, klimnula je, krenula je neka laganija pjesma
„Znam da ubija romantiku, ali... čuo sam da nisi više u navijačicama...“
Gledala ga je „...vijesti ovdje putuju brzo... ali znaš kako kažu dvije stvari ne možeš izgubiti...“
„...ono što nikada nisi ni imao...“ rekao je, nasmiješila se „...i ono što ne želiš dati...“
„To je dobro...“ rekao je „...jer nisam bio sigurna da li druženje sa mnom vrijedi toliko...“
„...ako kažem da hoćeš li se umisliti?“ pitala je, poljubio ju je, prvo je uzvratila, ali se onda odmakla, pogledala ga je, a onda se provukla kroz gomilu, gledao je za njom.
„Jeste li vidjeli Jessicu?“ pitao je Anthonya, on se svađao sa Rachel, Anthony je odmahnuo, nastavili su se vrijeđati, izašao je na terasu, tamo je stajala Jessica, došao je do nje
„Jess...“ počeo je „...što se dogodilo?“
Nije odgovarala, nije se ni okrenula, htio je nešto reći, ali dojurila je Rachel, „Jessica...“ rekla je „...ja idem...“, bila je pijana, Jessica je krenula za njom, a i David, došli su do auta, Rachel je sjela unutra, a oni straga „Ne možeš vozitit takva!“ vikala je Jessica, ali je ova krenula, izašli su na cestu. David je sjedio na jednoj strani, a Jessica na drugoj, gledala je kroz prozor, David je htio nešto reći, ali nije. Rachel je počela „Što je vama dvoje?“ nasmiješila se, a onda od nikud se stvorio kamion, svijetla su ih zaslijepila, Rachel je skrenula, zabili su se u zid.
Jessica i David su izašli iz auta, otvorili su Rachelina vrata, ona se nije micala, ali je disala, na glavi je imala porezotinu, nisu je micali, nazvali su hitnu.
Počela je kiša, u zraku se osječala hladnoća, ona zimska, teška, nije bilo ni traga proljeću. Odveli su je u bolnicu, Jessica je stajala nasred parkinga, David je stao nasuprot nje, kiša nije stajala.
„Jess...“ počeo je, pogledala ga je „...oprosti...“
„Sve u redu...“ rekao je i poljubio, zagrlio ju je, zatvorila je oči Nije OK... promislila je, ušli su u bolnicu
„Kamo idemo?“ pitala je Jessica, imala je povez preko očiju
„Vidjet ćeš...“ rekao je
„Bolje ti je da je dobro jer sam propustila trening radi ovoga...“ rekla je, skinuo joj je povez, stajali su na sredini staze za utrku, a na startu su bila dva crna motora, nasmiješila se „Mi ćemo voziti?!“, klImnuo je
„To...“ viknula je i sjela na jednoga, sjeo je na drugi
„Jesi spremana za gubitak?“ pitao je
Nasmiješila se „Ja nikada ne gubim... navikni se...“ stisnuli su gas i krenuli, krv im je strujila venama, srce je ubrzano lupalo, vozili su jedno do drugoga, Jessica je skrenula pogled, David ju je pretjecao, ubrzala je i skrenula ispred njega, usporio je, bila je u vodstvu, ali ne zadugo, projurio je kroz cilj. Skinuo je kacigu „Što si ono govorila da ćeš ti pobijediti...“
Nasmiješila se „Kako znaš da ti nsiam pustila da pobijediš?“
Gledao ju je „Jedostavno znam? Dođi...“ sjela je iza njega, stavio joj je povez preko očiju, spremna. Krenuo je, osjećala se kao da leti, jurili su stazom, raširila je ruke,
Osjećala se slobodnom, slobodnom kao nikada do sada.
U isto vrijeme...
„Gdje je Jessica?!“ vikao je trener, Rachel je slegnula ramenima „Ta će me mala stajati života!“ izgubio se
„Gdje je ona uopće?“ pitala je Tina
„Ne znam...“ rekla je Rachel, „Nisam je vidjela danima... a što tebe uopće briga?“
Tina ju je pogledala „Nije me briga...“
„Mislim da bi se trebali vratiti...“ rekao je David, Jessica je odmahnula „Ne...“ sjela je na klupu u parku, već se spustila večer, sjeo je do nje „Trener će ti poluditi...“
„Znam...“ rekla je „...preživjet ću...“
„Jess...“ počeo je
„Molim?“
„Hoćeš ići sa mnom na onaj školski ples u subotu...“ pitao je
Nasmiješila se „...da...“
Ewo... sljedeće poglavlje uskoro... proširila san za jedno poglawlje pa smo na pola knjige... komajte... ki$$ od Nicky i pozz do sljedećg poglavlja
Dva mjeseca poslje...
„Ja ću!!“ viknula je Rachel i zatrčala se prema vratima, otvorila ih je, ispred je stajala Jessica
„Hej srce...“ rekla je „...evo pokloni...“ pružila joj je u ruku zamotane poklone
„Zar nisi rekla da će slaviti Božić s ocem?“ pitala je Rachel
„Trebala sam, ali dogodila se neka nesreća tu negdje... nekakav avion je pao... i zvali su sve kirurge u gradu da dođu jer im fali ljudi...“ rekla je, ušle su u dnevni boravak, tamo su bile sve navijačice i košarkaši, a i David, Jessica je pozdravila sve.
„Tamo ti je piće....“ rekla je Rachel kad im je Tina mahnula, Jessica je otišla do stola koji joj je pokazala Rachel, David je došao do nje
„Bok ljepotice...“ rekao je, nasmiješila se
„Bok ...“
„I...“ rekao je „...mogu li frendovi zaplesati?“
Klimnula je, do njih je došla Tina „Ljudi stojite ispod imele, ako niste skužili...“ prošla je dalje, pogledali su gore i nasmiješili se, a onda ju je poljubio, uzvratila je
„Mislim da je publika sada zadovoljna...“ rekao je, otišli su na podij
...
Jessica se uputila prema WC-u, Rachel je krenula za njom, zagrlila ju je „Ma ti si kraljica... već sam se uplaišila kako nećeš pobijditi Tinu, ali sigurna sam da hoćeš...“ otišla je
„Napreduješ Jess?“ pitala je Tina, Jessica se nasmiješila i okrenula prema njoj
„Pripremi se na poraz Tina...“ rekla joj je
Ewo znan da san jučer trebala objawit nowo poglawlje, al nisam zato sutra objawljujem još jedno... ki$$ od Nicky
Mjesec dana poslje:
„Kako napreduješ?“ pitala je Tina, Jessica se nasmiješila „OK...“ i produžila, Rachel je slegnula ramenima „Čudna je u zadnje vrijeme...“
„Jesu li uopće pričali od projekta...“ pitala je Tina, Rachel je odmahnula glavom, gledala je za Jessicom, izlazila je iz škole, činila se nervozna, neprestalno se osvrčala, a onda joj je izašla iz video kruga.
Jessica je izašala iz škole, vani je bio mrak, zazvonio joj je mobitel, izvukla ga je, javila se, ali s druge strane nitko nije odgovarao. Otkčljučala je auto i otvorila portapak, mobitel je ponovno zazvonio, nije se javila, prestao je zvoniti, ali je ponovno počeo, osvrnula se oko sebe, parkiralište je bilo prazno, javila se
„Molim?!“
„Hej... zašto se ne javljaš?“ rekao je David s druge strane
„Nemem vremena sorry... moram na trening...“ poklopila je i zaključala auto, još se jednom osvrnula i ušla u školu, uputila se prema dvorani, ali netko ju je uhvatio s leđa i šapnuo joj na uho „Bolje ti je da se opametiš jer će se loše stvari događati ljudima koje voliš...“
Okrenula se, iza nje nije bilo nikoga, vidjela je samo crnu sjenu kako odlazi niz hodnik
„Tko je to bio?“ pitao je glas iza nje, bio je to David nasmiješila se
„Prijatelj...“ rekla je i prošla pored njega
„Nije tako izgledalo...“ nije stajala, išao je za njom „Zašto mi se ne javljaš... sve je bilo OK... činilo se da se sprijateljavamo... a onda...“
„...mi se ne poznajemo...“ rekla je i ušla u dvoranu
Tjedan dana poslje....
„I domaćini pobjeđuju s deset razlike!!!“ vikao je komentator, Jessica i navijačice su otplesale koreografiju i otišle u svlačionu s momčadi
„Ideš Jess...“ pitala je Rachel, ova je odmahnula glavom
„Ne...“ rekla je „Idite vi... ja ću već doći...“
Izašle su sve, obukla je jaketu i prebacila torbu preko ramena, izašla je, prolazila je školskim hodnikom, a onda je čula korake iza sebe, netko ju je zgrabio i gurnuo o ormarić, bila je to ona osoba od tjedan dana, plavokosi visoki dečko, unio joj se u lice i rekao „Jesi odlučila...“
„Rekla sma ti da se nosiš!“ viknula je
Udario ju je, uhvatila se za lice „Ne igraj se sa mnom kučko...“
Netko ga je bacio na pod, bio je to David, počeli su se tuči, a onda je onaj plavkosi pobjegao, počela je plakati i sjela je na pod, sjeo je do nje
„Jesi OK?“ pito je, odmahnula je glavom, ustali su, odveo je do dvorane i stavio joj led na lice
„Prijatelj, ha?“ rekao je, nasmiješila se „Dobro... lagala sam... i što sad...“
„I hoćeš mi reći tko je to?“ pitao je i sjeo do nje, šutila je „Znaš mislio sam da sam se prevario u vezi tebe, ali očito nisam... doista i umišljena kučka...“ krenuo je prema izlazu
„Čekaj...“ rekla je, vratio se „...reći ću samo da svi ne prihvćaju prekid tako lako... „
„Mislim da te neće više gnjaviti...“ rekao je, namsiješila se „Hvala...“ oteklina je splasnula
„Prijatelji?“ pitao je, klimnula je „Vidjet ćemo...“
Nasmiješio se „Ideš na onaj tulum za pobijedu?“
„Naravno...“ rekla je „Samo prvo moram ići do kuće uzeti nešto... ideš?“
Ušli su u kuću, iz sobe je izašao visoki crnokosi četrdesetpetogodišnjak, Jessica ga je poljubila „Bok tata...“
„...kako je bilo?“ pitao je
„Rasturili smo...“ rekla je „...ovo je David moj frend...“ popela se na kat
„Frend kažeš?“ pitao je njen otac, klimnuo je
„Lažete...“ rekao je „...vidim ti u pogledu... ali pazi se ako je povrijediš...“
„Neću gospodine...“
„Možeš me zvati Valentino...“
Jessica se spustila „Idemo mi bok...“
Sjeli su u auto, pogledala ga je „Držao ti je govor zar ne?“
David se nasmiješio „Recimo...“
„Uvijek to radi...“ rekla je, odvezli su se do kluba svi su već bili tamo, otišli su do Tine i Rachel
„Vraćaš se u igru?“ pitala je Tina, Jessica se namsiješila „Nisam nikada ni ispala iz igre...“
Ewo nowo poglawlje... nowo je sutra ili prekosutra... komentirajte ... reć ću samo da od sljedećeg stwari postaju zanimljiwije...
„Sigurna si da nije otrovno...“ pitao je, slegnula je ramenima „Vidjet ću...“
Probao je, „Nije loše....“ rekao je „....dao bi ti da probaš ostalo, ali ... bolje ti je ne... mislim da ćemo naručiti večeru....“ nasmiješio se i nazvao, mobitel joj je zazvonio
„Ja sam...“ rekla je, okrenula je glavu„OK... ne, ne ljutim se... znam da moraš raditi... ne... kod prijatelja sam... rekla sam da je u redu... navikla sam,... i ja tebe...“ poklopila je, gledao ju je, nasmiješila se „...I... zašto ne igraš za školski tim... koja je tvoja životna priča?“
„Tata odvjetnik... mama prodaje kuće bogatašima... puno putuju, ali više su doma... zapravo imam osjećaj da su mi stalno za vratom, brata znaš... dobro...“ nasmiješio se „...otišao je vani studirati... odustao od košarke... popularan sam oduvijek... ne mogu reći da mi to smeta... zapravo uživam... puno sam se promijenio od umišljenog snoba postao sam umišljen... a košarku ne igram za školom jer oni igraju radi pobjede, a ne radi igre...“
„I što želiš poslje srednje?“ pitala je
„Ne znam... želim biti netko... a ti...“
„Što sa mnom?“ nasmiješila se
„Pa ja sam rekao svoju životnu priču, koja je tvoja...“
„Ne znam odakle da počenem... Svi misle da sam ja umišljena vođa navijačica... bogata kučka koja je odjevena od glave do pete u markice i vozi skupi auto... glupačica koja ne zna više od peglanja tatine kartice i ima savršen život... ali moj život je daleko od savršenoga... Moj tata... oduvijek puno radi... malo sam ga viđala i prije... zato je i moja mama otišla prije 8 godina kad mi je bilo 10... jedno sam se jutro probudila i nije je bilo... to ga je uništilo... krivo je sebe, ja ga nikada nisam krivila iako je bio kriv... od tada je počeo više raditi... i viđala sam ga još manje... ne kažem da ne volim svoj život... kupovanje... skupe, moderne stvarčice... veliku kuću... popularnost... ali on mi fali... oduvijek sam željela biti poput njega... bio mi je uzor... i danas želim biti, ali želim spašavati živote... valjda jer nitko ne može spasiti moj... čak ni ne pokušava....“ pogledala ga je, oči su joj se sjajile, uhvatio je za ruku, povukla je „Moram ići... ne vjerujem da ću večeras u klub... nadam se da se ne ljutiš...“ izašla je iz kuće „...prošetat ću... ne moraš me voziti...“
Otključala je vrata, svijetla su bila izgašena, još se nije vratio, upalila je svijetla i nazvala Rachel
„Molim?!“ vikala je ova „Imala si savršenu priliku... a ti... kako... zašto... ti nisi normalna... jesi uopće razmišljala... mislim ono... falilo vam je mrva da se poljubite i ti... nevjerovatna si... upravo si se predala!“„Moram ići...“ rekla je Jessica i poklopila
„Kako misliš ništa se nije dogodilo?!“ vikao je Anthony, David se nasmiješio „Jednostavno nije... radili smo projekt malo pričali ... uglavnom sve kao u školi....“
„Mislio sam da si rekao da nema problema da će biti lakše neo što si mislio da je danas tvoja?!“ govorio je Anthony
„Prevario sam se OK...“ rekao je David „Opusti se čovječe... ima do mature još vremena...“
5. poglavlje od 15... nakon owe počinjen nowu... nadam se da wam se swiđa... užiwajte.... ki$$ od Nicky ; )
