black dragon

…bića koja te mogu oraspoložiti i u najgorim trenucima, bića koja ti uljepšavaju život i zbog kojih žudiš za životom…

stvoreni smo da imamo i da budemo prijatelji…znamo li to cijeniti? teško…razmišljajući o tome, shvatila sam da su prijatelji oni bez kojih ne mogu, bez kojih bi mi život bio sjeban i jadan…pomogli su mi kad mi se srušio svijet , kada sam tražila istinu i kada me, u konačnosti, i nada iznevjerila! pomogli su mi u tuzi i boli…srce ponovo ispunili optimizmom…
posvetiti im nekoliko riječi najmanje je što mogu napraviti…
hvala…volim vas

…bića koja te mogu oraspoložiti i u najgorim trenucima, bića koja ti uljepšavaju život i zbog kojih žudiš za životom…prijatelji…dar sudbine…

bilo je to još na početku 1. polugodišta…frendica i ja morale smo zadovoljiti želučane potrebe šećernog karaktera pa smo otišle do konzuma po čokoladice…dok smo mi to birale došel je neki deda, pijan ko ja (pred par suboti)…muval se po dućanu…i nakon nekog vremena uputi se on prema blagajni…prolazi kraj trgovke i, pazi idiota, veli:

- nemam ništ za kupiti…
- čekajte, gospon! kaj vam je to u žepu?
- moljim? nikaj…
- nemojte lagati! pozvala bum policiju!
- pa, nemam ništ u žepu!
- izvadite to van! policiju bum pozvala!
- no, dobrooo…

…pazi legendu! tip ti je iz džepa izvadil celu bocu šunke…crkla sam! pa, mislim, još nikoga nisam vidla da iz dućana pokušava prokrijumčariti 5–kilnatu bocu šunke!! jaj…to nije sve!! u drugom džepu su mu pronašli kobasicu (ne svoju!), a dok je iz unutarnjeg džepa izvadil cekin piceka, ja sam pala na dupe!! kako sam crkavala…čovek valjda boluje od mesohitisa ili ima vegetarijanofobiju…heh…a, jadan…možda je u cipelama uspel nešt prokrijumčariti…ćevapčiće? ko zna…

genijalac ili luđak? ako je neko od vas pročital bilo koje Kureishievo djelo, onda zna o čemu govorim. mislim, da odma raščistimo stvar…nisam ja neki veliki čitač ili "knjiga-freak" , al' tu i tam prolistam koju slikovnicu. natrag na Kureishia…taj je tip freak! baš čitam njegov prvi roman "Buddha iz predgrađa". knjiga je luda! ne dobra, ne loša, nego LUDA! kao i, pretpostavljam, svako njegovo djelo, govori o problemima u društvu, o rasizmu, diskriminaciji, tamnoj strani života…evo par rečenica da se uvjerite…knjiga je luda…

"Stavio sam Charlieju ruku na bedro. Bez odgovora. Pustio sam je da tamo počiva nekoliko trenutaka sve dok mi na vrške prstiju nije izbio znoj. Oči su mu i dalje bile zatvorene, ali je u trapericama rastao. Počeo sam se osjećati samopouzdano. Poludio sam. Srnuo sam za njegovim remenom, za šlicom, za njegovim kurcem, pa ga izvadio na zrak da ga rashladim. Odao je znak! Trznuo se! Razumjeli smo jedan drugog kroz jak ljudski elektricitet.

I prije sam u školi izdrkao mnoge penise. Stalno smo jedni druge mazili, trljali i stiskali. To je razbijalo jednoličnost nastave. Ali se nikad nisam poljubio s muškarcem.
…

Pokušao sam ga poljubiti. Izbjegao mi je usne okrenuvši glavu na drugu stranu. A kad mi je svršio u ruci, to je bio, kunem se, jedan od vrhunskih trenutaka mog mladenačkog života. U meni su se rasplesale ulice. Zavijorile su moje zastave, zatrubile moje trube!"

idem ja tak jedan dan u Betex…zaključavam teralicu (bicikl), a kraj mene stoji nekša baka…ne obraćam pozornost…baka me gleda…još uvijek ne obraćam pozornost…e, onda se jedno 15 m iza bake pojavi frend. mahne mi. ja mahnem njemu i zaderem se: -kaj je??! kak ide?-. baka me zbunjeno pogleda i počne: -pa, ide. ide. a ja tebe poznam?-. ok, to je bilo preveč za mene. prvo sam ju bledo gledala, a onda sam pukla! baka me zbunila! pa nemrem jadnoj baki reči da je prolupala…pokušavala sam se ne smijati (to je, boga mi, bilo TEŠKO!). nisam imala srca jadnoj baki reči da se ne obraćam njoj…zakaj? ne znam, jednostavno nisam.
- pa…ovaj…hm…a kaj me se ne sjećate?- (al' sam se zajebala…)
- a sjećam, sjećam. a čija si ti?-
(to me pitanje obara! čija sam? svoja, jebo te! kaj da sam pes pa me pitaju ko me najčešće drži za uzicu…)
- ja…ovaj…Horvatova!- (…heh…lažem…skoro sam pala na guzicu!)
- a kojeg Horvata? tu s juga?-
- ne, ne…sa sjevera!- (prasnula sam!)
- s juga?-
- ne. sa sjevera! tam u gradu živim…-
- aha…ne poznam…-
- ah, onda ništ…pa, vidimo se! đenja…-

i tak je to bilo…moj je frend opal na dupe, a ja sam istegla trbušni mišić od suzdržavanja da ne prasnem! a kaj buš? baka…sve je jasno!

idem ti ja tak jedan dan na benzinsku…dobila sam trudničku želju za sladoledom…gledam ja tak te sladolede i konačno izaberem jedan od tih par komada vani…onak, udubljena u sladoled nisam gledala kud idem. i ono…jedan korak, drugi i BUUM…zaletela sam se u ulazna vrata, ali ne bilo kak…ravno s nosom u staklo…umjetnost! JAJ, LJUDI kako je bolelo!!! prodavači su padali na dupeta, a ja nisam znala dal bi se smijala kak sam glupa ili plakala od boli. kupila sam taj prokleti sladoled i diskretno se pobrala pazeći da se vrata prije otvore. no, umjesto da slistim taj sladoled, morala sam ga držati na nosu. ah, kaj buš? gledajmo optimistiš! zadobila sam samo trodnevnu črnjavku! jaj…