black dragon

idem ja tak jedan dan u Betex…zaključavam teralicu (bicikl), a kraj mene stoji nekša baka…ne obraćam pozornost…baka me gleda…još uvijek ne obraćam pozornost…e, onda se jedno 15 m iza bake pojavi frend. mahne mi. ja mahnem njemu i zaderem se: -kaj je??! kak ide?-. baka me zbunjeno pogleda i počne: -pa, ide. ide. a ja tebe poznam?-. ok, to je bilo preveč za mene. prvo sam ju bledo gledala, a onda sam pukla! baka me zbunila! pa nemrem jadnoj baki reči da je prolupala…pokušavala sam se ne smijati (to je, boga mi, bilo TEŠKO!). nisam imala srca jadnoj baki reči da se ne obraćam njoj…zakaj? ne znam, jednostavno nisam.
- pa…ovaj…hm…a kaj me se ne sjećate?- (al' sam se zajebala…)
- a sjećam, sjećam. a čija si ti?-
(to me pitanje obara! čija sam? svoja, jebo te! kaj da sam pes pa me pitaju ko me najčešće drži za uzicu…)
- ja…ovaj…Horvatova!- (…heh…lažem…skoro sam pala na guzicu!)
- a kojeg Horvata? tu s juga?-
- ne, ne…sa sjevera!- (prasnula sam!)
- s juga?-
- ne. sa sjevera! tam u gradu živim…-
- aha…ne poznam…-
- ah, onda ništ…pa, vidimo se! đenja…-

i tak je to bilo…moj je frend opal na dupe, a ja sam istegla trbušni mišić od suzdržavanja da ne prasnem! a kaj buš? baka…sve je jasno!