G R L I C A

Kad razmislim tak je već neko vrijeme. A neke stvari i ne želim reći. Ostao sam bez teksta. Želim samo početi raditi nekaj pametno. Zaboraviti gluposti. Ne razmišljati na gluposti. Ne trošiti vrijeme na gluposti. Biti koristan za sebe. Konačno. I to ne u onim vidljivim stvarima nego u onima koje me muče. Ne u sedam kilograma manje na vagi nego u dva grama više u glavi.

Prestanite! Mada znam da ne će nikad prestati. Takav mi je grah. I takav sam čovjek. I sve svoje gluposti sam sebi radim.

To mi je omiljena izreka u posljednje vrijeme. Nikad nisam psovao velike psovke i to mi je tak seljački i primitivno, ali pogledaj ovo.... Seve je nadmašila Afriku papriku.
A nekad je bila pjevačica.... Ovo nije slušljivo. Turbo je sezona!

Mi bi svi na zapad, ali Severina bi na istok.
I ne nazaduje ona. Ooooo ne! Nazadujemo mi.

Isusa ti Boga....



P.S. Moj kolega s faksa u plavoj majici grli "našu" Internacionale.

Ne sjećam se točno kada, ali do sada se dogodilo samo jednom. To znam. Jednom davno. Da nisam mogao jesi, manjak apetita. Moji dečki i Mama znaju koliko je to nemoguće. Gotovo nemoguće.

Dogodilo se danas. Gledam i ne vjerujem. Nervoza pred ispit obično vrta želudac i čini me napetim, ali ovo danas.... Ovo je jedvaživot.

Toliko. Zapisao sam da ne izgubim osjećaj i da ne bude kao da se nije desilo. Pohranio u direktorij s imenom i toe to. Pišem ovo da ne bi mislili da mi je lako.... Nije.

Pa ćemo vidjet kaj donosi sudbina u koju se mnogi kunu. Samo nek se oni na nju oslanjaju. Ja joj ne vjerujem. Ne vjerujem više nikome.

Toliko.

Zajedno sa mnom.... Da mi pomogne i pravi društvo. A ja nemam kaj reći.

Želim zaspati i ne buditi se tjedan dana; da sve prestane i prođe. Da zaboravim.
Ovako ne mogu rečenicu napisati, za riječi mi treba viljuškar da ih izvuće van.
Jedva dišem, a ne znam zbog čega.

RECI MI ZBOG ČEGA! RECI MI ZAŠTO!

Kao da sam klaustrofobičan. Kao da jedva postojim, a mislim da me nema.

Zašto me nisu naučili kako se smijati? Oni mene uče da budem pošten i marljiv.... Koji će mi to kurac? Kad sam nesretan.
Mama, postao sam kreten! Ruke, noge, vidim, čujem, govorim, sit sam, na toplom, ne hodam gol ni bos, imam prijatelje, još malo i diplomu.... Nebo je granica.
A ja nesretan. Mama, sebičnost me pretvorila u budalu!

RTL je kurac, a ne televizija....

Zakaj ne spominju Vanju i Gorana??

Zato jer su oni kurac, a ne ozbiljni ljudi u poslu....

Pljujem na to.