G R L I C A

Ne sjećam se točno kada, ali do sada se dogodilo samo jednom. To znam. Jednom davno. Da nisam mogao jesi, manjak apetita. Moji dečki i Mama znaju koliko je to nemoguće. Gotovo nemoguće.

Dogodilo se danas. Gledam i ne vjerujem. Nervoza pred ispit obično vrta želudac i čini me napetim, ali ovo danas.... Ovo je jedvaživot.

Toliko. Zapisao sam da ne izgubim osjećaj i da ne bude kao da se nije desilo. Pohranio u direktorij s imenom i toe to. Pišem ovo da ne bi mislili da mi je lako.... Nije.

Pa ćemo vidjet kaj donosi sudbina u koju se mnogi kunu. Samo nek se oni na nju oslanjaju. Ja joj ne vjerujem. Ne vjerujem više nikome.

Toliko.