G R L I C A

To što tražiš od mene, da se ne zavaravam.... Nemoj ti raditi!
Nemoj misliti da ću te prestat htjeti samo zato što normalno komuniciramo. Sad se smiješ kaj sam to nazvao normalnim. A i ako postanem manje naporan, u nekom jedva mogućem scenariju, ne ću te prestat želljeti zato što ne želim prestati. Trudim se promijeniti sve što mislim da ne valja, ali ovo ne ću nikad promijeniti.... Ne želim to promijeniti. Jesam rekao da ne želim? Ne želim! Jesam rekao nikad? Nikad!

Svakog dana trudim se postati boljim čovjekom, ali ovo bi bilo kao da se odreknem te misije. U get it?

Kad će sljedeći post? Kad Ivo napravi neku novu glupost. Ili Zoran. Svejedno. Obojica rade velike gluposti.
Srce na pladnju ostavljam za nova vremena, možda bolja, možda gora, ali neka druga.... Do tada se lomim unutar svoja četiri zida.

Bitno je da napredujem. Svaki dan. Pa makar i ne vidli napredak. Ja ga vidim. Yo.

Baš mi se ništa ne piše. Ništa smisleno barem. Ima vremena za to.

Događaju se meni stvari, ali me ne puca kreativnost. Ne znam zakaj. Bude.

Planiram. Nešto i izvršavam. Nešto ne. Život.

Sutra mi je bitan dan. Nakon nekog vremena bit će malo napetosti i uzbuđenja in my life.

Toliko sam glup trenutno da ću napisati da sam baš gladan, ali je prekasno da jedem tak da idem popiti litru vode da postanem sit. I idem što prije zaspati da dođe sutra i da jedem. Piletinu. U sc-u. Dva filea, dvije šnite kruha, dupli ajvar jogurt i čokoladno mlijeko.

P. S. Brad Pitt mi je sve bliže.... Ali nitko ne zna.

Luv D.

lijen sam i ne piše mi se, a imao bih o čemu.... Ali baš ne ću. jer mi se bas ne da. ni gramatika niti nista ovaj puta. jer mi se ne da. a imam o cemu....

what?

bit ce boljih dana. i mrzim ovakvu lijenost svoju jer sve kaj napisem jje dokumentacija za kasnije. i kasnije mi je drago pa makar sam i sranje napisao, ali ovak mi nije nista. kao da nisam ni prozivio ovakvo kurčevo stanje.

I'm out.

i onda se pitam zakaj sam ovo napisal? zbog nrčega vjerojatno jesam. ajde psiholozi imate puno posla sa mnom.... ma ustvari ja sam vrlo jednostavni seronja.

Out 4 real.

Ako sam ikad rekao da me se ne može cenzurirati.... To nije istina.

Dogodilo se.

Tko je bez grijeha neka prvi baci kamen!

Nema nikog u birtiji, a nama je tak super.... šatro. Ne vjerujem kaj mi se to događa u mojoj Pitomači. I ne vjerujem sam sebi da se tome čudim.

Vani prazno pa smo se morali malo sprdati. Daj poslušaj te riječi! Žalosno je to kaj već znamo i pjevati. Jebiga. Ispričavam se.

Di su ljudi?? Već ih dugo nisam vidio....

Ne da mi se o Georgeu. Budu drugi. Ma sve se zna.

Bez obzira na to stigao je predsjednik Amerike i to poštujem. Funkciju. Njega malo manje.

Ljudima je malo blesava strka koja se događa po gradu. Ne znam. Možda su ljubomorni kaj se zbog njih to ne događa.
Stvari su jasne. Može mu biti i to se koristi. Gle, on je bitan čovjek koliko god se mi slagali ili ne slagali s njim.

Mislim, malo mi je neobično da me tjeraju iz labosa zato jer prozor gleda na Vukovarsku.
Čovjek se osjeća nekako jadno. Ali samo ako si to dopusti. Vidiš, ja sam danas koristio priliku da hodam preko ceste kad je bilo crveno i gledao policajca u oči. Tri puta. Kad ću to sljedeći put napraviti bez posljedica?

I sve pet. Jedva čekam da ode.... Da se vratimo u stvarnost.
Pardon, opet sam naivan. Kao da ćemo ikad stvari gledati onako kakve jesu....

Ovakav je scenarij....

Rekli su mi da stavim na net. Kao, ako mogu stavljat druge mogu valjda i sebe. Argument stoji. Da ne budem licemjer.

Žaretov rođendan. Gorice. Pripremio sam iznenađenje za ekipu. Naravno, već smo popili piće dobrodošlice.

Ranije tog dana. Kava u Blue. Izvadi M mobitel i pokaže fotku nekog svojeg frenda s Difa-Kifa nakon treninga. Definiran.
Ja refleksno: - tak ću ja do ljeta. Grješka. Ajoooooooooj.
Kad su me stali pljuvati da nema šanse i da ne ću uspjeti do sljedećeg ljeta, a kamoli do ovog. Ma nikad! Odmah su spomenuli sav junk i kolače koje sam pojeo. Tak se digla buka da su se svi okrenuli prema nama. Nije prvi put. Zvali su me Brad. Po onom Pittu.
Uglavnom, poznavajući me prkosnog, mislili su da sam napisao neki zavjet gdje jamčim da ću uspjeti, a kad ono....



Bilo je zabavno, a na ljeto kaj bude neka bude.... Smijat ćemo se. To je sigurno.

Mislim da ne moram. Mislim da to znaš.

I oprosti još jednom što ovo radim.... Jedino tako znam. Baš mi je teško, a moram misliti na seminar. Nemoguće.

Tako mi nedostaješ....

Ništa ne znam. Ni kak se osjećam. Ni kaj da radim. Ni kaj da ne radim. Znam kaj ne bih smio, ali to baš najviše želim.
Stalno neka borba u meni.

Danas se rade spačke. Prvi travanj and stuff. Meni se ne da. Ma ionako ih radim svakog dana. Većinu na svoju štetu. Tako je već godinama i ne vidim zašto bi sad bilo drugačije. Ne gleda mi se sport. Ne čitaju i se novine ni portali. Ništa. Ako izgubim apetit onda se počinjem brinuti.

I ne mogu razmišljati jer sve što radim je razmišljanje. I više ne čujem svoje misli od svojih misli. I sanjam po noći, a po danu imam noćne more....

"Za koga ove suze padaju kad ti ih ne čuješ? I sumnjam da me pamtiš, da mi ikad ime spomeneš...."

Da mi netko zabrani ovo pisanje mislim da ne bih preživio. A ovako.... Moram.

Luv D.