nedjelja, 06.02.2011.
Granice se moraju prelaziti da bi se živelo
Granice prelazim često
Sada još češće
Nakon trećeg sendviča sa sirom
Koji sam kupio
Na sniženju
I baš kad je moja susjeda
Gospođa i dama
Odlučila da oljušti mandarinu
Ušao je on
Gospodin policajac
Carinik
Onaj što proverava
Ko ide i kuda
Gde i zašto
Pregledao je sve lične karte i pasoše
I zadržao dve
Nakon dva minuta se vratio i izveo nas dvojicu
Možda zato što nam frizure nisu bile
Po meri
Sa svim stvarima
Koferima, kesama i smećem
Stajao sam na granici
I čekao
Da me čekiraju
Opet se pojavio on
Iz male barake
Što liči na šupu
Bolje mu ni ne treba
Uveo me je
Drsko i bez pardona
Naredio da ispraznim sve iz džepova
Spoljnih i unutrašnjih
Da se izujem
I otvorim kofer i torbe
Jer, takva je procedura
Pretresao me je
Bez pardona
I onda počeo da vadi
Moje stvari
I garderobu
I knjige
I časopise
I kako
I zašto
I odakle
I kome
I zbog čega
I još niz pitanja
Kratkih i bez smisla
Odgovarao sam glasno i jasno
Ali sporo i ljubazno
Toliko da
Boli
Glumio sam smirenog
I finog pripadnika ljudskog roda
Dok je on listao Rablea
Kojega je našao ispod čarapa i nekoliko pari
Gaća
Ah, nije li to tako
Ljudski!
I gde sam bio
I zašto tako često idem
I, gle, pa ja imam toliko
Pečata!
Komunikacija
Odgovorio sam preljubazno
Dok je gospodin policajac
Carinik i mamlaz
Listao Rablea
Nije ga čitao
Kada je sve ispreturao
Isprosipao
I razbacao
Naredio mi je da se spakujem i idem
A ja sam tako fino
Sporo i smireno
Vraćao stvar po stvar
Dišući duboko i misleći
Ah, uvek i samo na lepe stvari
Gospodina policajca
Carinika i mamlaza
To je tako izbacivalo
Iz takta
I opet mi je drsko i bez pardona ponovio
Da požurim malo
Da nisam jedini!
A ne
Druže policajac
Gospodine i mamlaze
Ja sam jedini
Ah, itekako jedini
Pomislio sam i nastavio
Uz blagi osmeh i još veću smirenost
Kada sam
Nakon skoro pola sata
Ušao u autobus
Svi su me gledali
Tako prezrivo
Bili su kivni
Jer nećemo imati pauzu
U kafani u kojoj je najbolja
Jagnjetina
Tako mlada i tako sočna
Da se seče
Kao beba
Moja susjeda
Gospođa i dama
Ponudila mi je mandarinu i rekla:
Pustite, ne vredi...
Onda smo se nasmejali
I nastavili
S jedne strane avlije
U drugu
Ah, kako to idilično zvuči
A sa radija su se probijali
Glasovi rodnog kraja
Bez kraja
Granice se moraju prelaziti
Da bi se živelo
