| < | listopad, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dragi mi je evo vec treći dan bolestan. Ja ga njegujem, kuham mu supe, čajeve, kljukam ga sirupima (koje mrzi), tabletama (za koje se žali da su velike), bombonama protiv kašlja (koje voli jer ga grlo prestane boliti). Obično je situacija obrnuta, ja se razbolim, a on se brine o meni, pa nam je ovo sad malo čudno. Nismo navikli da je on bolestan, ali kaže da ga veoma dobro njegujem i da sam mu veoma cool  Ma neka on meni ozdravi, cool sam ja njemu i kad je on zdrav  nevidljivi komentari: pored takve njegovateljice, naravno da ce brzo ozdraviti! (a mozda ce se malo i previse razmaziti :) (*Yoga**Girl* 29.10.2006. 19:37) saljemo dobre vibre... (newyorcanka 30.10.2006. 18:52) uziva on u mazenju i pazenju pa mu se ne zuri ozdravit :) (Druga Strana Atlantika 31.10.2006. 07:33) dobar je on, obicno se prave da su bolesni ne bil se tetosili :) (Shireen's Mesnevija 31.10.2006. 09:07) sinoc me pitao (onako placljivim glasom) "pa hocu li ja ikad ozdraviti?" Ja sam mu se naravno pocela smijati, ali nije da mu je ruzno sto ga mazim i pazim :)) (Jaca 31.10.2006. 19:08) samo ti njega pazi i pozdravi ga od mene...nek se drzi!:) (makedo 01.11.2006. 07:35) ah muški kad su bolesni..samo kukaju :))) (cranberrie 01.11.2006. 20:51) evo malo dobrih vibri i s ove strane;)...lory (lorraine 02.11.2006. 00:12) Kako se oni pretvore u velike maze kad su bolesni. (Zvrk 02.11.2006. 13:35) mazi se, mazi...neka ga ;-) (oceana 02.11.2006. 18:25) sad znam koga ću zvati kad se sljedeći put razbolim! (jazzie 05.11.2006. 01:58) nadam se da je popustilo....uz pravu njegovateljicu i bolest brže prodje :)) (sepia 06.11.2006. 17:36) nije mi jasno zasto se muski uvijek zale da su im tablete prevelike... Jaco, ako se ja razbolim, zovem te.. :o) (orbinjuz iz seattlea 15.11.2006. 00:02) |
Evo ga nastavak:Nekada davno GMAT se radio uz pomoć olovke i papira, no sada je sve kompjuterizovano. I to je kompjuterizovano na veoma specifičan način. GMAT je naime jedan od onih Computer Addaptive Testova – to su testovi kod kojih iduće pitanje zavisi od tvog odgovora na ono prije njega. Svako pitanje ima određenu težinu, primjera radi pretpostavino nešto kao od 1 do 10 gdje je jedan najlakše, a 10 najteže. Ako ne odgovoriš tačno na pitanje težine 5, onda će iduće pitanje biti lakše, a ako odgovoriš tačno, iduće će biti teže ili iste težine. Na pitanja se odgovara jedno po jedno, tj, prvo pitanje se pojavi na ekranu i dok ga ne odgovoriš ne mozeš kliknuti na “next”, a jednom kad odeš na iduće pitanje nema više vraćanja na ona prije njega. Rezultati testa su takođe malo čudni. Eseje ocjenjuju kompjuteri uz pomoć nekog veoma sofisticiranog programa (pretpostavljam). Eseji se čitaju dva puta i ocjena je prosjek ocjena koje se dobije na ta dva čitanja. Ocjene se kreću od 0 do 6, s tim da se može dobiti i po pola boda. Druga dva dijela testa se ocjenjuju od 0 do 60. Kažu da je za Quantitative veoma mali broj ljudi koji dobiju ispod 10 ili iznad 50 bodova. Ja sam tu uradila veoma loše (po mom mišljenu), bilo je samo 36 i nisam ni malo ponosna jer mi je matematika uvijek pravo dobro išla, ali kao što rekoh u prošlom postu oni Data Sufficiency problemi su me pregazili. Ali zato sam ja njih pregazila na verbalnom dijelu. Za taj dio kažu da su bodovi ispod 7 ili iznad 44 veoma rijetki. E, tu sam dobila 44. Uz bodove rezultat se takođe prikazuje u procentima. Procentatski rezulatat označava koliko je ljudi od svih onih koji su polagali GMAT u posljednje 3 godine imalo lošiji rezultat od tebe. Moj procenat za verbalni dio je bio 97 – can you believe it? Ukupni rezulat za test se kreće izmedu 200 i 800 bodova (rezultat eseja se ne računa u ove bodove). Ne pitajte me kako se od 60 i 60 dobije 800, nešto u vezi bell curve i statistike (ali već smo vidjeli da sam loše prošla na Quantitative dijelu, pa to neću ni pokušati objasniti) i težine pitanja koja se profulaju i koja se odgovore tačno. Uglavnom, kažu (ljudi zaduženi za pravljenje i administraciju testa) da su dvije trećine resultata izmedu 400 i 600 bodova. Skoro sve bolje škole traze od studenata da imaju najmanje 600 bodova. Ja sam dobila 630 – naravno to je nezvanični rezultat koji sam dobila odmah po završetku testa, za onaj zvanični moram čekati jos dvije sedmice. Po procentima, resultat mi je bio 78, što znači da je 78% ljudi koji su polagali GMAT imalo lošiji rezultat od moga. Stvarno sam bila iznenađena. Očekivala sam nešto izmedu 500 i 550 jer sam sasvim malo učila za test. Kad se sve sastavi, mislim da sam učila nekih 7-8 dana, a znam da se ljudi mjesecima spremanju za ovakav test. Baš je fino biti naturally smart  Imam još nešto malo na ovu temu, znači slijedi još jedan nastavak. |
Već vam neko vrijeme pišem o tome kako učim za GMAT, kako se spremam da polažem GMAT, kako sam ga položila u ponedeljak, a dosta vas se vjerovatno pita šta je to GMAT. Pa evo da vam kažem:GMAT je Graduate Management Admission Test, test koji preko 2000 škola koristi kao jedan od uslova za prijem na magistrat iz business-a, računovodstva i sličnih nauka. Test je “izmišljen” ovdje u Americi, ali ga sada koriste škole širom svijeta. Sam test sastoji se od tri dijela: Analytical Writing Assessment (AWA), Quantitative Section and Verbal Section. Analytical Writing Assessment – za ovaj dio je potrebno napisati dva eseja. Tema prvog eseja je “analysis of an argument”. Dobiješ tekst od nekoliko rečenica - u prvoj rečenici piše kako su neki naučnici nešto zakljičili na osnovu nečega, a u drugoj kako neki ljudi planiraju da nešto urade na osnovu tog zaključka. Od tebe se trazi da uočiš nedostatke iznešenog zaključka i napišeš da li bi ti ljudi (iz druge rečenice) trebli da urade to što planiraju ili ne. Naravno za sve su potrebni detalji i primjeri. Tema drugog eseja je “analysis of an issue”. Tu dobiješ neku izjavu i treba da napišes da li se slažeš sa njom ili ne i zašto se slažeš ili ne slažeš. Za svaki esej je dozvoljeno 30 minuta. Quantitative Section se sastoji od 37 pitanja koja se moraju odgovoriti za 75 minuta. Pitanja testiraju znanje iz opšte matematike, geometrije i nešto malo statistike, a mogu se podijeliti na dvije vrste. Prva vrsta su pitanja koja ti daju matematicki zadatak i ponude 5 mogućih rješenja od kojih ti treba da izabereš tacni odgovor. Druga vrsta pitanja se zove Data Sufficiency problems. Pet ponuđenih odgovora su isti sa svaki DS problem: a) izjava 1 je dovoljna da odgovori na pitanje, ali izjava 2 nije b) izjava 2 je dovoljna da odgovori na pitanje, ali izjava 1 nije c) obje izjave su potrebne da se odgovori na pitanje d) bilo koja od dvije izjave može odgovoriti na pitanje e) obje izjave zajedno nisu dovoljne da se odgovri na pitanje Na primjer: Pitanje glasi “da li je ab<0?” Izjava 1: a < -1 Izjava 2: a < 0 Sada je potrebno izabrati jedan od tih pet ponuđenih odgovora. Ovo je jedno od vjerovatno najlakših pitanja ove vrste, neka su vezana za geometriju, neka za jednostavnu matematiku, a neka sa statistiku i vjerovatnoću. Moram vam priznati da sam većunu ovih pitanja fulala i da mi resultat iz ovog dijela testa nije bio baš dobar (al’ nisam ni učila), ali o tome malo kasnije. Verbal Section ima 41 pitanje i za ovaj dio je takođe dozvoljeno samo 75 minuta. Pitanja iz oveg dijela testa se mogu podijeliti na tri vrste. Prva vrsta se zove Reading Comprehension – tu dobiješ malo duži tekst (obično 4-5 paragrafa) i onda imaš oko 3-4 pitanja koja testiraju tvoje razumjevanje onoga što si pročitala. Svako pitanje u verbalnoj sekciji ima 5 ponuđenih odgovora. Obično budu dva odgovora koja definitivno nisu tačna, a ona ostala tri su često tako slična da je nekad veoma teško izabrati tačni odgovor. Druga vrsta pitanja su Sentence Correction – tu obično dobiješ jednu veliku prostoproširenu rečenicu, dio rečenice je podvučen i taj dio treba zamijeniti jednim od pet ponudenih zamijena. Podvučeni dio ima (ili možda nema) jednu ili više gramtičkih greški, a prva ponuđena zamijena je uvijek ista kao u orginalnoj rečenici. Treća vrsta su Critical Reasoning pitanja – tu dobiješ tekst od nekoliko rečenica i onda te pitaju koja od 5 ponuđenih izjava najbolje dopunjuje zaključak teksta, ili koja izjava ga najmanje dopunjuje, koju od izjava je pisac teksta morao da pretpostavi da bi izvukao taj zaključak ili nešto u tom smislu. Hajde, ovo je dovoljno za danas. Misliam da će mi trebati još najmanje dva posta da napišem sve što želim na ovu temu. |
Ovo je za Oceanu :)) Btw, GMAT se zavrsio, saznala sam da sam veoma smart, o detaljima cu malo kasnije  |
Nisam mogla da odolim. U petak mi je dragi kupio iWoz-a, isto veče sam ga počela čitati, a već u nedelju oko pola deset je bio gotov – pročitan od korica do korica. A uspjela sam i svu zadaću da uradim, da napravim ručak i u subotu i u nedelju, i još sam s dragim i Montyjem skupila lišće u dvoristu. Ma prava sam super women, nema šta! Nego, da se vratimo Wozu- knjiga mi se pravo svidjela. Napisana je jezikom koji se veoma lako čita i koji te tjera da nastaviš čitati. Čak i sve one tehničke stvari su objašnjene na način da ih i osoba koja nikad nije vidjela unutrašnjost kompjutera može razumjeti. Mislila sam da će knjiga biti mnogo više o Apple, ali Apple je samo jedan dio, mali dio, Woz-ovog nadasve zanimljivog života. Nisam ljubitelj biografija/autobiofrafija (mislim da je ovo jedina koju sam pročitala), ali sam stvarno uživala u ovoj knjizi. Preporučujem je svima, bez obzira koliko volite Apple ili ste teški PC user – nije bitno, jer knjiga je o životu i izumima jednog otkačenog, zanimljivog čovjeka. A ako ste možda više raspoloženi za mali simpatični romantični film, onda preporučujem The Lake House. |
|
Konačno imam vremena za čitanje bloga, kad ono ništa novo ni kod jednog od mojih blogera. No, nemam pravo puno da se žalim jer ni ja već dugo nisam ništa novog napisla. Nekako mi je blog na posljednjem mjestu – čitam, komentiram, ali od pisanja ništa. Sinoć sam skontala da sam oduvjek bila osoba koja ne može da nista ne radi. Okay, nije to baš posve tačno jer sam ja na neki način veoma lijena što se tiče fizičkog rada (pogotovo onog koji me baš nimalo ne zanima), ali sam jedna od onih kojima “crvi ne daju mira” što bi rekli stari ljudi. Volim da ljenčarim, ali uz knjigu, magazin ili dobar film. Nije to ono ljenčarenje da mi vrijeme uzalud prolazi jer mi to za 10-15 minuta dosadi. Mram nečim da se zanimam, da mi mozak radi. Kad sam bila mala i imala puno slobodnog vremena znala sam čitati po jednu knjigu dnevno. Čiko iz biblioteke je isprva mislio da ga zezam kad bi mu se svaki dan pojavila i tražila nešto novo. A čitala sam sve što mi je došlo pod ruke, i dobro i loše. I tako sinoć kontam kako mi nije dosa što moram da učim za tri predmeta koja uzimam ovaj semestar (a zadaće je na pretek), nego sam se upravo registrovala za GMAT test (koji je 16. oktobra) i počela da učim italijanski. Pronašla sam 73 podcast lekcije, napunila iPod i sinoć u gym-u odslušala prve dvije. Naučila sam reći “no sono Americana” što je veoma prigodno jer od moje zelene karte još ništa nema. No o tome ne želim ni da mislim ni da pišem.Važno je da sam pronašla novu knjigu koju želim da pročitam - iWoz: From Computer Geek to Cult Icon: How I Invented the Personal Computer, Co-Founded Apple, and Had Fun Doing It, no ipak ću sačekati do decembra da uživam u njoj. |