Konačno imam vremena za čitanje bloga, kad ono ništa novo ni kod jednog od mojih blogera. No, nemam pravo puno da se žalim jer ni ja već dugo nisam ništa novog napisla. Nekako mi je blog na posljednjem mjestu – čitam, komentiram, ali od pisanja ništa.
Sinoć sam skontala da sam oduvjek bila osoba koja ne može da nista ne radi. Okay, nije to baš posve tačno jer sam ja na neki način veoma lijena što se tiče fizičkog rada (pogotovo onog koji me baš nimalo ne zanima), ali sam jedna od onih kojima “crvi ne daju mira” što bi rekli stari ljudi. Volim da ljenčarim, ali uz knjigu, magazin ili dobar film. Nije to ono ljenčarenje da mi vrijeme uzalud prolazi jer mi to za 10-15 minuta dosadi. Mram nečim da se zanimam, da mi mozak radi. Kad sam bila mala i imala puno slobodnog vremena znala sam čitati po jednu knjigu dnevno. Čiko iz biblioteke je isprva mislio da ga zezam kad bi mu se svaki dan pojavila i tražila nešto novo. A čitala sam sve što mi je došlo pod ruke, i dobro i loše. I tako sinoć kontam kako mi nije dosa što moram da učim za tri predmeta koja uzimam ovaj semestar (a zadaće je na pretek), nego sam se upravo registrovala za GMAT test (koji je 16. oktobra) i počela da učim italijanski. Pronašla sam 73 podcast lekcije, napunila iPod i sinoć u gym-u odslušala prve dvije. Naučila sam reći “no sono Americana” što je veoma prigodno jer od moje zelene karte još ništa nema. No o tome ne želim ni da mislim ni da pišem.Važno je da sam pronašla novu knjigu koju želim da pročitam - iWoz: From Computer Geek to Cult Icon: How I Invented the Personal Computer, Co-Founded Apple, and Had Fun Doing It, no ipak ću sačekati do decembra da uživam u njoj.
Post je objavljen 05.10.2006. u 02:04 sati.