| < | travanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Vraćam se iz šetnje s Montyjema, a dragi u drajveju (vrijedan kao i uvijek) miijenja gume na Altimi (kao što već napisah, stiglo nam je proljeće, pa je vrijema i zimskim gumama reći bye bye). Pustim Monticu u dvorište i vratim se da dragom pravim društvo. Pričamo nešto, zezamo se, ja šetam oko auta i vidim gepek otvoren. --Wow, vidi koliko je ovaj gepek. Nikad to nisam prije primjetila. Ja bih bez problema mogla stati u njega. Dragi ćuti, koncentrira se na zavrtanje šarafa na gumi. --Hej, a vidi ovo – nastavljam ja – imamo čak i onaj safety lock da se gepek moze otključati iznutra. Sto je veoma cool u slučaju da me neko kidnapuje! Dragi se smije i koluta očima. --A znaš šta bi mi još dobro došlo – brbljam ja i dalje, i zagledam u gepek – trebamo ovdje da sakrijemo neki beacon koji bi ja mogla da upalim ako me neko kidnapuje i onda bi ti znao gdje da me nađeš i došao bi da me spasiš. I ti bi onda bio kao moj Jack Bauer. Dragi ustaje za zemlje, smije se i glade me pogledom koji kaže “ti nisi normalna”. --Jelde jesam blesava? – pitam ga ja. --Ma skroz. Ti si moj mali opičenko! Sta ti sve neće pasti na pamet. Uvučem se ja u gepek, a on stoji kraj auta. --Hoćeš da te zatvorim da vidiš kako će ti biti? – pita on. --Hajde, baš da isprobam ovaj safety lock. Otvorim gepek bez problema, ali dok sam izlazila skontam da izaći baš i nije tako jednostavo, pogotovo ako bi se auto pomijeralo. --Znaš šta bi bilo još bolje nego beacon? Da mi sakrijemo neki helmet da ne rascopam glavu dok budem iskakala iz auta dok se kreće. --Joj, luda si – kaže on, a obadvoje se valjamo od smijeha – hajde budi korisna, idi nađi neki “čaprk” pa isčaprkaj kamenčiće iz guma. I sačekaj da auto stane ili uspori, pa onda iskoči. |