| < | svibanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
|
Nisam već odavno ništa napisala… nemam vremena, nisam raspoložena, mrsko mi…. sad razmišljam o tati i o internetu. Tata i mama su prije 10ak dana pili kafu, predveče na balkonu, kad je tata osjetio slabost, ubrzani rad srca, nemoć, stezanje u prsima i teskoću pri disanju. Na svu sreću bio je dovoljno uplašen srčanim udarom koji je njegov brat imao prije dva mjeseca, pa su ga odmah odveli u hitnu. Takođe, na sreću, ispostavilo se da nije imao srčani napad, nego da mu je diabetis prouzrokovao to stanje. No, on do tada nije pojma imao da ima daibetis. Simptomi su bili tu, ali doktorima izgleda nije palo na pamet da urade testove. Oni su mu još ranije dali tablete za srce, ali niko nije testirao nivo šecera u krvi. Jutros smo pričali s njim. Kaže da je juče išao kod specijaliste za kardiovaskularne bolesti, da je snimao srce na ultrazvuku, da mu je doctor napisao list i pol svačega nečega sasvim nerazumljivim rukopisom i rekao mu da se ništa ne brine i da će mu njegov regularni doktor u utorak sve reći. E sad, ja još uvijek ne mogu sebi da dodem od šoka. Njemu taj specijalista nije ništa rekao! WTF! Kakav je to doktor? Tata je uspio pročitati da na papiru piše daibetis srca, šta god da to značilo. Ja za takvu bolest nisam nikad čula. Postoji diabetis type I and type II, ali diabetis srca? Znam da diabetis može da utiče na srce i da prouzrokuje srčane poremecaje…. Tata mi je rekao da se brzo umori, srmšao je, a stalno je gladan, ima neki osip koji nikako da prođe…. Njegov regularni doctor mu je rekao da se ništa ne brine. Wtf, još jednom! Meni je trebalo 15 minuta da na internetu pronađem sve o toj bolesti, da skontam da su to normalni simptomi koji bi trebali doktora da navedu da uradi test šecera u krvi…. i da je tata najvjerovnije imao hypoglycemic reaction tu noć kad je mislio da je srčani. Njemu to niko nije rekao. Ja se pitam da ti doktori upošte i znaju šta mu je bilo. Da li su oni sposobni da mu pomognu? Da li će mu prepisati prave tablete? On kaže da sad ima nekih 6 vrsta koje pije, a ko zna zašta su te tablete. Zabrinuta sam i osjećam se nemoćno. Pojma nemam kako je stanje medicine u Bosni, kakvi ljekovi tamo uopšte postoje…. Zelim da mu pomognem, a ne znam kako…. Ovdje ima malo više o toj bolesti, ako koga zanima. |
Black is the new black… Leave it to Apple to make black cool again – pročitala sam jutros negdje dok sam čitala o novom MacBook-u. Jednom rječju predivan je (okay dvije riječi). U njemu se nalazi Inter Core Duo processor (što znači da se mogu i Windows i OS X Tiger instalirati), do 2 GB memorije (više od 5 puta je brži od prošlih modela iBook-a), do 120 GB hard drajva, ima ugrađenu iSight kameru (koja je sama od sebe tako cool), čak ima i daljinski, ali što je najvažnije (ne pitajte me zašto je to najvažnije) može se kupiti u bijeloj i u crnoj boji. Totalno sam oduševljena, Apple people su geniji. Kad bi kako mogla čitavnu bi jednu Apple prodavnicu preselila sebi kući (naravno uz sav namještaj iz Pottery Barn-a, hehe). Dragom sam rekla da mu ga kupujemo za rođendan. On već odavno želi novi iBook, ovaj sa kojeg pišem je vise od 3 godine star (još uvijek dobar, i ja ga volim, ali nam zaista treba novi). Ali mudro sam to smislila – dvije muhe jednim udarcem – dobijamo novi laptop, a dragi me više ne može zezati kako mu uvijek kupujem neke cheap poklone :) Idem sad još malo da čitam o ovom ljepotanu. |
Da li ste znali da je kupovina novog mattress-a (dragi mi reče da se to na našem kaže madrac ili dušek) prava noćna mora. I to ona zaprave prava! U petak poslije posla otišli smo u potragu za novim dotičnim madracom, a ja sam tu veče sanjala kako sam osuđena da vječno trazim madrac koji mi se sviđa i sve dok ga ne nađem moram se premještati s jenog na drugi svakih 15 minuta. Naravno nisam mogla naći taj koji mi se sviđa, pa sam se svu noć vrtila, premiještala…. Onda su ti isti madraci dobili male noge, sasvim neproporcijalne njigovoj težini i veličini, i počeli su da me ganjaju i viču za mnom nešto poput “buy me” ili “try me”. Ma, kažem vam pava noćna mora.A sama kupovina bila je skoro podjednako strašna. Izbor je nevjerovatno veliki, a cijene se kreću od 400 do 4000 dolarosa. Za svačiji džep po nešto, što bi se reklo. Ulaziš u prodavnici, a tamo te dočeka more madraca. Sve jedan do drugog, poredani po tvrdoći, proizvođaču, cijeni. Legneš na dva-tri i već pojma nemaš koja je razlika između njih osim što ti se čini da je svaki idući bolji od onog predhodnog, ali nisi siguran da li je to stvarno tako ili misliš da kako cijena skoči za 100 dolara tako skoči i kvalitet. U jednoj smo prodavnici čak ležali na nekom kompjuter-krevetu koji ti izračuna kakav je madrac nabolji za tebe. Ma nema šta sve ljudi neće izmisiti, ali meni se upošte nije svido taj koji mi je magični krevet preporučio. A onda smo isprobali Tempur-Pedic. Čudo od madraca. Napravili ga Šveđani, a odobrila ga NASA; napravljen je od neke spužve koja se “mold” (ne znam kako da to opišem na našem) uz tvoje tijelo tako da nema pristka na kičmu, zglobove, kosti i tako to. Jednom kad sam na taj legla svi ostali su bili totalno bez veze and out of the picture sve dok mu nismo vidjeli cijenu. E tu nas je malo zabolilo po džepu, pa smo otišli kući da skontamo šta da radimo. U subotu se potraga za madracom nastavila, ali svi se pokazali nepoželjni osim skupog Tempija (upravo sam mu dala taj nadimak). Na kraju smo ipak odlučili da izvalimo dvije tisućice za njega, pa kud puklo puklo. U ponedeljak su ga dotjerali i montirali i ja vec 3 noći spavam ko mala beba. Dragi još nije siguran da li mu se Tempi sviđa (jer sasvim je drugačiji od običnih madraca, nekako se potone u njega), no na sreću imamo 90 dana probni period, pa ga možemo vratiti i kupiti neki novi. In other news: Škola se završila, i dragi i ja smo dobili sve As, čak se našlo i nekoliko A+  Sad uživamo u raspustu, a ja sam se čak i kuhanja prihvatila (na veliku radost mog dragog, slatkog, super muža). |
Gledam Simposonove, čekam Family Guy i American Dad - nedeljni večerni tv program uz koji se odmaram od užasnog vikenda provedenog učeci za sutrašnji final iz accountinga. Razmišljam kako je kod vas već prvi maj, praznik rada, praznik koji u Americi ne postoji. Znam da se spremate za izlete, roštiljijadu i odmor, a ja ću ga provesti na sljedeći način:- Od 8 do 4 in the office, veoma radno. - Od 4 do pola 6 – šetnja Montyja, večera na brinu, malo tv da se odmorim, tad dolazi dragi i idemo u školu - Od 6 do 8 – final iz već spomenutog intermediate accointing II - U 8:15 povratak kući, setnja Montyja i mozda neki bite na brzinu. - U 9 gledamo 24 – moram da vidim ko je to u avionu ko ima Jackov evidence. - U 10:30 odlazak u krevet – dan se konačno završio. Sumnjam da ćemo imati snage i želje sa bilo šta drugo osim spavanja, no nikad se ne zna. I onda opet tako do petka. Meni je zadnji final u srijedu, dragom u četvrtak naveče. I zato ćemo idući vikend da uzivamo i da nadoknadimo i za ovaj i za iduću sedmicu. Jedva čekam! A vi se fino provedite, proslavite prvomajski praznik onako kako je namijenjen da se slavi – uz roštilj, dobro drustvo i bez narodnjaka   |