Vraćam se iz šetnje s Montyjema, a dragi u drajveju (vrijedan kao i uvijek) miijenja gume na Altimi (kao što već napisah, stiglo nam je proljeće, pa je vrijema i zimskim gumama reći bye bye). Pustim Monticu u dvorište i vratim se da dragom pravim društvo. Pričamo nešto, zezamo se, ja šetam oko auta i vidim gepek otvoren.
--Wow, vidi koliko je ovaj gepek. Nikad to nisam prije primjetila. Ja bih bez problema mogla stati u njega.
Dragi ćuti, koncentrira se na zavrtanje šarafa na gumi.
--Hej, a vidi ovo – nastavljam ja – imamo čak i onaj safety lock da se gepek moze otključati iznutra. Sto je veoma cool u slučaju da me neko kidnapuje!
Dragi se smije i koluta očima.
--A znaš šta bi mi još dobro došlo – brbljam ja i dalje, i zagledam u gepek – trebamo ovdje da sakrijemo neki beacon koji bi ja mogla da upalim ako me neko kidnapuje i onda bi ti znao gdje da me nađeš i došao bi da me spasiš. I ti bi onda bio kao moj Jack Bauer.
Dragi ustaje za zemlje, smije se i glade me pogledom koji kaže “ti nisi normalna”.
--Jelde jesam blesava? – pitam ga ja.
--Ma skroz. Ti si moj mali opičenko! Sta ti sve neće pasti na pamet.
Uvučem se ja u gepek, a on stoji kraj auta.
--Hoćeš da te zatvorim da vidiš kako će ti biti? – pita on.
--Hajde, baš da isprobam ovaj safety lock.
Otvorim gepek bez problema, ali dok sam izlazila skontam da izaći baš i nije tako jednostavo, pogotovo ako bi se auto pomijeralo.
--Znaš šta bi bilo još bolje nego beacon? Da mi sakrijemo neki helmet da ne rascopam glavu dok budem iskakala iz auta dok se kreće.
--Joj, luda si – kaže on, a obadvoje se valjamo od smijeha – hajde budi korisna, idi nađi neki “čaprk” pa isčaprkaj kamenčiće iz guma. I sačekaj da auto stane ili uspori, pa onda iskoči.
Post je objavljen 03.04.2006. u 00:13 sati.