ups,aj didit agejn

U jednoj sam knjizi pročitala ovu rečenicu:

''Zamislite da se morate pomiriti sa životom koji možete imati jer nemate
hrabrosti boriti se i tragati za životom kakvog stvarno želite.''

Istina je. Puno ljudi ili nema hrabrosti promijeniti svoj život ili im se ne da mučiti s tim. Zapravo je to kao da moraš birati hoćeš li otići na kavu, pogledati film na TeVeu ili ćeš se primiti posla i srediti sve u svojoj glavi pokušavajući doći do nekog zaključka. Naravno, većina će otići na kavu ili pogledati film. Zar ne?

Nda.. i ja sam među tih puno ljudi. Samo ja nemam ni hrabrosti ni volje. Tako da sam već na početku u minusu.

Svakog nam se dana pružaju razne prilike za promjenu. Uglavnom one nisu uočljive. Ne na prvi pogled. Ali kad na kraju dana rezimiraš sve događaje i osobe koje susretneš dođeš do zaključka da si imao puno šansi. Koje su ostale neiskorištene. I koje će se opet, možda, pojaviti servirane na pladnju sljedećeg dana ili onog poslije njega, u malo drugačijem obliku i onda ćeš i njih zeznuti… i tako u krug. I onda, ovisno o karakteru svakog pojedinog bića na ovoj planeti, doći će dan kad više ne možeš izdržati, kad ćeš konačno odlučiti stati na loptu i reći:

DA! Odlučio/la sam promijeniti ploču!

Kažem >>ovisno o karakteru<< jer netko možda to i neće reći. I ja nemam ništa protiv toga. Neki od nas žele više. Neki se zadovoljavaju malim stvarima.

**kad sam već kod malih stvari.. jedna zgoda iz srednje: sat latinskog. Profesorica traži kredu i nađe komadićak na stolu. Digne ga u zrak i kaže: Ja se ovime ne mogu zadovoljiti! Hoću nešto veće! Ha ha ha ha ha ha smijeh u razredu**

Back to the subject. Nekim je ljudima najveće postignuće u životu završiti srednju, početi raditi, oženiti se i živjeti tako do kraja života. I to je ok. Ali neki, među koje se ja volim ubrajati a nikako da nešto pokrenem po tom pitanju, žele napraviti velike stvari u svom životu. Ne govorim sad o osvajanju Nobelove nagrade za medicinu ili tako nešto. Ne. Ali napraviti neki status od svog imena, nešto po čemu će te ljudi pamtiti… no, kužite?

No da… da ne baljezgam više… idem se kulturno uzdizati gledajući pseudo-kokoši i prave kokoši te je-nije?-pedera i hetero momke na erteel televiziji. Sutra ujutro ću mijenjati svoj život. Eto, sad kužite u čemu je moj problem; moja je parola: Sutra ćemo… eh…

pozdrav