galeboj

Alergijske reakcije pripadaju 1. tipu preosetljivosti-tzv. reakcijama rane preosetljivosti.Izazivaju ih alergeni-antigeni iz okruženja.Oni kod najvećeg broja ljudi ne dovode do alergijske reakcije već samo kod osoba koje imaju genetsku sklonost ka alergijama.Ta genetska sklonost se naziva atopija.

Alergijske bolesti su relativno česte.Od njih boluje oko 20% populacije,a to su:
1.Polenska kijavica-praćena kijanjem,kašljanjem,pojačanom sekrecijom
2.Bronhijalna astma-dolazi do spazma(grča) glatke muskulature respiratornog trakta i pojačane sekrecije sluzi što uzrokuje otežano disanje.
3.Alergija na hranu-javljaju se poremećaji gastrointestinalnog trakta a u slučaju kada se alergen unese u organizam hranom,apsorbuje i cirkulacijom dospe do kože –nastaje koprivnjača(urtikaria)
4.Alergija na lekove(često na penicilin)
5.Alergija na produkte uboda insekata
6.Sistemska anafilaksa:javlja se u slučaju kada alergen u većoj količini dospe u cirkulaciju.Predstavlja najteže alergijsko oboljenje,a karakteriše ga vazodilatacija,izlazak plazme iz cirkulacije u tkiva,grčevi i nagli pad krvnog pritiska koji može biti fatalan za organizam.

Tok alergijske reakcije:
1.Senzibilizacija-nakon ulaska alergena u organizam dolazi do produkcije citokina koji stimulišu produkciju antitela
2.Ponovni kontakt sa alergenom-stvorena antitela pri ponovnom kontaktu sa antigenom aktiviraju ćelije za koje su vezani i dolazi do oslobađanja medijatora koji izazivaju alergijsku reakciju.
3.Efekat medijatora.Postoji 5 vrsta medijatora:
a)medijatori iz granula mastocita i bazofila(vazoaktivni amini i proteaze)
b)produkti razgradnje arahidonske kiseline-lipidni medijatori(prostaglandini i leukotrijeni)
v)citokini
g)produkti imflamacije
d)IL-4 i IL-5 i drugi hemokini

vanje. Tako, na primer, pas gradi oko 2,8 grama mineralnih askorbata dnevno. Vreme sazrevanja psa iznosi dve godine, a njegov livotni vek je oko 14 godina. Poato je vreme sazrevanja coveka 20-25 godina, zakljucujemo da bi ljudi trebalo da live oko 140 godina, ato je veoma daleko od prosecnog ljudskog veka, koji iznosi 75 godina.

Vitamin C se primenjuje pri lecenju sledecih patoloakih stanja i bolesti:

astma, anemija, depresija, dijabetes, srcana oboljenja, infarkt, tromboza, oboljenja jetre, virusne infekcije, artritis, groznica, alergije.

Deficijencija antioksidanasa mole da dovede do astme i zato je nizak nivo vitamina C faktor rizika za nastanak astme. Vitamin C je glavni antioksidans u plucima, gde atiti organizam od egzogenih i endogenih oksidativnih oatecenja.

Tabela 2. Sadrlaj vitamina C u tkivima nekih vrsta livotinja u mg%

Vrsta livotinje Nadbubreg Jetra Bubrezi
Kunic 207 17 10
Pacov 194 23 14
Mia 143 33 17
Pas 144 26 14


Prvi nivo upotrebe vitamina C je u prevenciji skorbuta, u kolicini do 65 mg dnevno. Drugi nivo upotrebe je u lecenju aktivnog skorbuta (1-20 g). Treci nivo doza, koji nije mnogo opisan u literaturi, su doze od 30 do 200 g za 24 casa. Kod treceg slucaja vitamin C deluje kao redukcioni agens i sa ovim kolicinama je moguce neutralisati viaak slobodnih radikala. Pacijenti sa hronicnim infekcijama mogu da podnesu velike kolicine askorbinske kiseline.

Preporucene dnevne doze vitamina C za zdrave osobe su sledece:

odojcad do 6 meseci 30 mg

odojcad od 6 do 12 meseci 35 mg

deca od 1 do 3 godine 40 mg

deca od 4 do 10 godina 45 mg

deca od 11 do 14 godina 50 mg

osobe preko 15 godina 60 mg

trudnice 70 mg

lene u laktaciji 95 mg

VITAMIN C I KANCER

Danas je vec dobro poznata antikancerozna uloga pojedinih vitamina.

Vitamin A je najefikasniji protiv epitelijalnih kancera (pluca, dojke), stimuliae celijski imunitet i veoma je znacajan u sintezi glikoproteina.

Vitamin B2 povecava metabolizam odredenih kancerogena u jetri.

Vitamin B6 je snalan imunostimulans, posebno celijskog imuniteta. Vezuje i detoksikuje oliamine. Snilava nivo metabolita triptofana.

Tabela 3. Zbirni prikaz antikancerogenih vitamina.

Vitamin Dokazano u livotinjama Epidemioloaki podaci Klinicki podaci
Vitamin A +++ +++ ++
Vitamin B2 + ? ?
Vitamin B6 ++ ? +
Vitamin B12 + ? +
Folna kiselina + ? +
Vitamin C ++ ++ ++
Vitamin E ++ ++ +


Napomena:

(+) samo je mali broj podataka na raspolaganju

(++) postoje cvrsti dokazi

(+++) raspololivi veoma brojni dokazi

? nije utvrdeno

Vitamin B12 ima blagotvorno dejstvo u premalignim lezijama pluca i grlica materice i deluje kao imunostimulans.

Folna kiselina ima slicno dejstvo kao vitamin B12. Antagonisti folne kiseline cesto se upotrebljavaju u hemoterapiji.

Vitamin E je najvalniji antioksidans protiv lipidne peroksidacije. Snalan je imunostimulans.

Vitamin C utice na razne procese koji su znacajni za odbranu od raka. Askorbinska kiselina ima direktno dejstvo protiv karcinogena kao ato je npr. pretvaranje nitrata u nitrozamine. Vitamin C deluje na povecanje nivoa citohroma P-450, mikrozomalnog enzima koji pretvara mnoge karcinogene nerastvorljive u lipidima u hidrosolubilne derivate, koji se onda mogu izluciti putem mokrace. Najistaknutiju ulogu vitamin C ima u odbrani od kiseonicnih radikala. Pored glutationa, askorbinska kiselina je najvalniji antioksidans rastvorljiv u vodi. Postoje dokazi da i prirodni i sinteticki antioksidansi smanjuju tumorski rast, i sve je veci broj podataka koji potvrduju vrednost antioksidanasa u borbi protiv humanog kancera. Tako, na primer, snalno antioksidativno dejstvo vitamina C verovatno ima glavnu ulogu u njegovom antikancerogenom dejstvu. Vitamin C povecava koncentraciju interferona u krvi, ato mole da bude od velikog znacaja u odbrani od virusa i tumora izazvanih virusima. Vitamin C u vecim dozama prula zaatitu od mikrobnih infekcija.

POTREBA, RASPROSTRANjENOST U PRIRODI, POSLEDICE NEODGOVARAJUCEG UNO©ENjA

Dnevna potreba coveka u vitaminu C iznosi 50 75 mg. Izvor vitamina C je svele voce i povrce. U nekim prirodnim izvorima askorbinska kiselina nalazi se u vezanom obliku, tzv. askorbinogena. To je supstanca koja ne pokazuje antiskorbutne osobine. Cist askorbinogen izolovan je iz kupusa.

STRANA 2

svojoj strukturi askorbinogen je indolni derivat L-askorbinske kiseline. Proizvodi livotinjskog porekla se odlikuju malim sadrlajem vitamina C. Izuzetak cini nadbubreg. Neki mikroorganizmi (plesni, kvasci, alge) sintetiau vrlo male kolicine L-askorbinske kiseline koju metabolizuju. Bakterije ne sadrze askorbinsku kiselinu.

Tabela 4. Sadrlaj vitamina C u nekim vrstama povrca (mg/100 g jestivog dela).

Vrsta povrca
Sadrlaj vitamina C
Peraun 166
Ren 120
Paprika svela 110
Prokelj 90
Kelj 60
Keleraba 60
Zelena salata 59
Karfiol 59
Blitva 54
Spanac 54
Kupus 40
Rotkvice 25
Praziluk 25
Graaak zeleni 25
Crni luk 25
Paradajz 20
Boranija 16
Beli luk 14
Kiseli kupus 14
Krompir 14
Krastavci 12


Napomena: ostale vrste povrca sadrle manje od 10 mg vitamina C u 100 g jestivog dela

Pri nedostatku vitamina C, koji se u organizam unosi iskljucivo hranom, dolazi do razlicitih poremecaja kao ato su nastanak skorbuta, pojacan rad srca, smanjenje apetita i radne sposobnosti, povecana razdralljivost, nesanica, slabost u nogama, slabljenje imuniteta, oboljenje desni, opata slabost, malokrvnost, depresija, sklonost ka krvarenju.

Interesantno je navesti ispitivanje niza autora kojima je pokazano da primena visokih doza askorbinske kiseline ima pozitivno dejstvo na organizam odraslog coveka i dece, narocito na prehlade. U radovima L. Pauling-a utvrdeno je da unos visokih doza vitamina C (1-14 g dnevno, pa i viae), pokazuje izuzetno pozitivan efekat prema prehladama i gripu. [11]

Tabela 5. Sadrlaj vitamina C u nekim vrstama voca (mg/100 g jestivog dela).

Vrsta voca
Sadrlaj vitamina C
©ipak 1025
Ribizla crna 136
Kivi 70
Jagoda 60
Pomorandla 50
Grejpfrut 40
Limun 40
Mandarina 30
Ananas 25
Dinja 25
Malina 25
Borovnica 22
Kupina 20
Dunja 15
Dudinje 10
Jabuka 10
Banana 10
Treanja 10

Napomena: Ostale vrste voca sadrle manje od 10 mg vitamina C u 100 g jestivog dela.

Eliminisanje askorbinske kiseline iz organizma, kao i proizvoda njene razgradnje, ostvaruje se uglavnom mokracom.

Na problemu unoaenja askorbinske kiseline u organizam potrebna su dalja izucavanja, kako biohemicara, tako i lekara, da bi se dobila optimalna koncentracija vitamina C prema individualnom zdravstvenom stanju svakog pojedinca.

nekim lekovima askorbinska kiselina mole da se odredi metodom neutralizacije, zatim spektrofotometrijskim postupkom na osnovu bojene reakcije s 2,6-dihlorfenolindofenolom, fosfomolibdenskom kiselinom i drugim reagensima.

BIOSINTEZA

Askorbinsku kiselinu sintetiau biljke i najveci broj livotinja. Izuzetak cine covek, majmun, morsko prase i neke ptice. L-askorbinska kiselina se sintetiae iz D-glukoze bez razgradnje njenog ugljenikovog skeleta:



Slika 1. Sinteza L-askorbinske kiseline

INDUSTRIJSKI POSTUPAK

Askorbinska kiselina mole da se dobije iz biljnog materijala, a narocito iz plodova aipka. U pocetku se dobija vodeni ekstrakt koji se u vakuumu zguanjava do sirupa, a zatim se vrai talolenje propratnih supstanci alkoholom i etrom. Ostatak se preciacava hromatografskim metodama i prekristalizacijom.

MIKROBIOLO©KA I HEMIJSKA SINTEZA VITAMINA C (ASKORBINSKE KISELINE)

Industrijski postupak dobijanja vitamina C zasnovan je na pretvaranju D-glukoze, koja se u prvoj fazi hemijski redukuje u D-sorbitol. U drugom stupnju vrai se selektivna oksidacija D-sorbitola na petom ugljenikovom atomu pomocu kultura sledecih bakterija: Acetobacter subodlydans, Acetobacter melanogenum, Acetobacter roncens, pri cemu se dobija L-sorboza. Zatim se ketalizacijom pomocu acetona zaaticuju cetiri hidroksilne grupe L-sorboze, posle cega se vrai oksidacija kalijum-permanganatom. U prisustvu razblalenih kiselina proizvod oksidacije hidrolizuje do 2-keto-L-gulonske kiseline, koja se izolovanjem iz vode pretvara u svoj lakton (vidi Sliku 2.).

Bioloaka oksidacija D-sorbitola u L-sorbozu vrai se mikroorganizmima, dubinskom fermentacijom pri snalnoj aeraciji na 25oC u toku 2-3 dana. Fermentaciona podloga sadrli 15-20% sorbitola, zatim kukuruzni ekstrakt ili u malim kolicinama ekstrakt kvasca. Posle odvajanja biomase, rastvor se koncentruje u vakuumu na 60oC. Pri hladenju izdvaja se sorboza u obliku kristala.

BIOLO©KA ULOGA [9]

Resorpcija askorbinske kiseline odvija se u digestivnom traktu, a narocito u tankom crevu. STRANA 2


U krvi je askorbinska kiselina delimicno vezana sa proteinima, a delimicno se nalazi u slobodnom stanju. Slobodna askorbinska kiselina stupa u oksidoredukcione reakcije. U telu livotinja i biljaka uporedo sa oksidovanim oblikom askorbinske kiseline uvek nastaje i dehidroaskorbinska kiselina (redukovani oblik). Ovo svojstvo omogucava vodecu ulogu askorbinske kiseline u tkivnom metabolizmu koji je vezan za procese transporta elektrona. Proces oksidacije askorbinske kiseline katalizuje niz enzima i metala. Pretvaranje askorbinske kiseline u dehidroaskorbinsku kiselinu vrai se u dve faze: u prvoj se gradi monodehidroaskorbinska kiselina koja je nestabilna i veoma reaktivna i hinoidnog je tipa (slobodan radikal).

U drugoj fazi jedan molekul monodehidroaskorbinske kiseline se pretvara u stabilan oblik dehidroaskorbinske kiseline, a drugi se redukuje u askorbinsku kiselinu:

2-L-askorbinska kiselina ’ 2-L-monodehidroaskorbinska kiselina

2-L-monodehidroaskorbinska kis. ’ Laskorbinska kis. + L-dehidroaskorbinska kis.

Enzimi koji katalizuju reverzibilnu oksidaciju i redukciju nazivaju se oksidazama. U takve oksidaze spadaju citohromoksidaza, fenolaza, peroksidaza i laktaza. Ovi enzimi ostvaruju direktnu ili indirektnu oksidaciju vitamina C.

Askorbinska kiselina pokazuje razlicito dejstvo na enzime: neke aktivira (arginaza, papain, katalaza), dok je za druge enzime inhibitor (ureaza, âamilaza). Askorbinska kiselina je poznata kao kofaktor hidroksilovanja prolina pri biosintezi kolagena, hidroksilovanju triptofana u 5-oksitriptofan, konverziji 3,4-dioksifenil-metil-amina u noradrenalin, hidroksilovanju p-oksifenilpiruvata u homogentizat, kao i u degradaciji kortikosteroida i transferina.

Ljudski organizam sadrli oko 3 grama vitamina C. On ima valnu ulogu u koagulaciji krvi, regeneraciji tkiva, konverziji folne kiseline u tetrahidrofolnu kiselinu, kao i u normalizaciji propustljivosti kapilara. Vitamin C povecava iskoriacavanje ugljenih hidrata, normalizuje metabolizam holesterola, deluje na funkciju centralnog nervnog sistema, stimuliae funkciju endokrinih llezda, pojacava funkciju jetre. Vitamin C povecava apsorpciju gvolda iz digestivnog trakta tako ato trovalentno gvolde pretvara u dvovalentni oblik koji organizam dobro apsorbuje. Ubrzava zarastanje rana, povecava otpornost organizma prema infekcijama, prehladama i hemijskim supstancama. ©titi vitamine A i E, kao i vitamine B grupe, od atetnog uticaja oksidacije. Usporava starenje, stvaranje bora na koli i opate starenje organizma.

Vitamin C odstranjuje toksicne materije iz organizma, jaca imunoloaki sistem i povecava otpornost prema zaraznim bolestima (narocito prema gripu), prula zaatitu od stresa, jaca opatu fizicku kondiciju. Blokira nastajanje nitrozamina, pomale organizmu da se ocisti od opojnih sredstava, od duvanskog dima i alkohola. Neophodan je za normalno funkcionisanje celija koatanog tkiva koje omogucavaju okoatavanje kostiju i zuba. Vitamin C ima valan znacaj i ulogu u metabolizmu aminokiselina fenilalanina i tirozina. Neophodan je i za gradenje interferona i za metabolizam folne kiseline. Pokazuje I antimutageno dejstvo kao i ±-tokoferol i ˛-karoten. Kao antioksidans valan je za konzervisanje namirnica, kao i u sprecavanju nastajanja slobodnih radikala. U nekim zemljama se vitamin C dodaje hrani (pri dobijanju hleba, piva...). Vitamin C, zajedno sa vitaminom E i selenom, sluli kao jak antioksidans. Covek, neki kicmenjaci i neki insekti zavise od spoljnih izvora vitamina C. Poznato je da mnoge druge livotinje live sedam puta dule od perioda koji je potreban za njihovo sazrevanje.

Vitamini su supstance koje imaju izuzetan znacaj za psihofizicko zdravlje i spoljni izgled coveka. Bez vitamina, livot bi stao. Oni se u organizam coveka unose neposredno sa biljnom hranom ili preko proizvoda livotinjskog porekla.

Sinteza vitamina se uglavnom odvija u biljkama. Medutim, neki se sintetizuju u crevnom traktu coveka kao rezultat livotne aktivnosti bakterija, a neki mogu nastati iz provitamina (preteca vitamina). U hrani biljnog i livotinjskog porekla vitamini se nalaze u malim kolicinama (hiljaditi ili desetohiljaditi deo grama pa i manje). Zbog izuzetnog znacaja vitamina za funkciju svih livih organizama i neophodnosti njihovog prisustva u hrani vitamini se proizvode i industrijski [1,2,3].

U livim celijama vitamini mogu biti slobodni, fosforilisani i vezani s proteinima. Mnogi od njih slule kao gradivni materijal za biosintezu koenzima i prosteticnih grupa, ili kao pocetni materijal za sintezu hormona. Specificnost vitamina je njihova velika bioloaka aktivnost [4].

U zavisnosti od fizioloakog stanja organizma i uslova livotne sredine, potreba za vitaminima mole biti manja ili veca. Potreba za vitaminima je veca u decijem uzrastu, u toku graviditeta, u starosti, pri jacem fizickom radu i u uslovima visoke temperature ili hladnoce. Kada unoaenje vitamina nije uskladeno sa fizioloakim potrebama organizma mogu nastati hipovitaminoze (umeren nedostatak), hipervitaminoze (visak vitamina u organizmu) ili avitamionoze (potpun nedostatak vitamina). U hipoili hipervitaminozi u organizmu dolazi do specificnih fizioloakih poremecaja, koji prouzrokuju razna i veoma teaka oboljenja [5].

Neadekvatan unos vitamina u organizam dovodi do ispoljavanja karakteristicnih poremecaja i simptoma kao sto su: zaboravnost, nesposobnost zapalanja, kola gubi elasticnost i svel izgled, organizam brzo stari i postaje osetljiv na infektivne bolesti, kao i na nazeb i grip. U zavisnosti od uslova, potreba coveka za vitaminima mole biti potpuno zadovoljena ako je hrana raznovrsna i ukljucuje proizvode biljnog i livotinjskog porekla. Zbog izuzetnog znacaja vitamina u ovom kratkom i saletom radu, dat je kratak pregled o "doajenu vitamina" vitaminu C.

ISTORIJA OTKRICA

Oboljenje skorbut poznato je joa iz drevnih vremena engleskih moreplovaca. To je tipicno oboljenje koje se javlja usled nedostatka vitamina C. Narocitu palnju evropskih naroda privukao je skorbut u 15. i 16. veku. U periodu od 1918. do 1925. godine, Zilva (Zilva) je uspeo da iz limuna dobije koncentrat antiskorbutnog faktora. Hemijska struktura vitamina C (L-askorbinska kiselina) definitivno je odredena i objaanjena radovima Sent-Đerdija (Szent-Gyogu), Kinga (King), Hirsta (Hirst), Karera (Karrer) i drugih. Askorbinsku kiselinu sintetisao je Riaten (Reichsten) sa svojim timom saradnika. Struktura vitamina C utvrdena je iz prirodnih proizvoda, a potvrdena je hemijskom sintezom 1938. godine.

HEMIJSKA STRUKTURA

Empirijska formula vitamina C je C6H8O6, ato ukazuje na njegovu slicnost sa sastavom ugljenih hidrata, C6H12O6. Askorbinska kiselina je ł-lakton 2,3-dehidro-L-gulonske kiseline. Molekul vitamina C

strana 2

Askorbinska kiselina kristaliae iz vodenog rastvora, u obliku kristala s tackom topljenja 190oC. Molekul vitamina C ima u svom sastavu dva asimetricna ugljenikova atoma, u pololaju 4 i 5, pa prema tome postoje cetiri opticka izomera i dva racemata.

Bioloaki aktivna jedinjenja su samo L-askorbinska kiselina i dehidroaskorbinska kiselina. Ostali izomeri askorbinske kiseline dobijeni su sintetickim putem i ne pokazuju vitaminska svojstva. Vitaminsku aktivnost askorbinske kiseline odreduje prisustvo laktonskog prstena. Razgradnjom laktonskog prstena vitaminska aktivnost iacezava.

FIZICKE I HEMIJSKE OSOBINE

Askorbinska kiselina je beo kristalan prah, molekulske mase 176,12. U vodi se veoma dobro rastvara (330 g/L). Askorbinska kiselina (vitamin C) rastvara se u apsolutnom etanolu (20 g/L), a ne rastvara se u nepolarnim rastvaracima (etar, benzen, ugljentetrahlorid, hloroform). To je termolabilan vitamin, ima jako kiseo ukus, lako se oksiduje. Kristali vitamina C su bezbojne prizme, monoklinicnog sistema. Opticki je aktivna supstanca, skrece ravan polarizovane svetlosti u desno. Zbog prisustva dvostruke veze u molekulu, moguce je postojanje geometrijskih cis i trans izomera. Medutim, poznat je samo cis izomer.

Vitamin C je jedan od najnepostojanijih vitamina. Toplota i vazduh su dva cinioca koja imaju veliki uticaj na razgradnju vitamina C, pa samim tim i na smanjenje njegovog bioloakog dejstva. Askorbinska kiselina u vodi pokazuje kiselu reakciju (0,1 M rastvor ima pH 2,2). Reaguje kao jednobazna kiselina i putem oksidacije brzo se degradira. Brzina oksidacije vitamina C raste sa povecanjem temperature, promenom pH rastvora, pri dejstvu UV-svetlosti, kao i u prisustvu soli teakih metala, bakra, gvolda, srebra i platine.

U kristalnom stanju, L-askorbinska kiselina je stabilna na dejstvo svetlosti, ali pri dulem izlaganju postepeno gubi boju. Oksidacione supstance u namirnicama, kao i dugotrajno zagrevanje namirnica u otvorenom sudu, znatno uticu na razgradnju vitamina C. U kiseloj sredini vitamin C je postojan, a u baznoj i neutralnoj, kao i u prisustvu vazduha, brzo se razgraduje. Stabilan je na niskim temperaturama. Jedno od glavnih svojstava askorbinske kiseline je sposobnost oksido-redukcije. Oksidaciju vitamina C katalizuju askorbatoksidaza, ceruloplazmin i druge nespecificne oksidaze.

Palljivom neutralizacijom askorbinske kiseline dolazi do gradenja soli askorbata:



Natrijumova so askorbinske kiseline pokazuje vitaminsku aktivnost i primenjuje se u medicinskoj praksi.

Na sobnoj temperaturi askorbinska kiselina redukuje Fehling-ov rastvor, Tollens-ov reagens, rastvor AgNO3, KMnO4 i 2,6-dihlorfenolindofenola i pri tome se pretvara u dehidroaskorbinsku kiselinu.

Dehidroaskorbinska kiselina, za razliku od askorbinske, ima jako kiseo ukus. U prisustvu redukcionih sredstava (u ogledima sa vodonik-sulfidom) prelazi u askorbinsku kiselinu.

Pri zagrevanju rastvora askorbinske kiseline, usled reakcije dekarboksilacije i dehidratacije, gradi se furfural, ugljen-dioksid i L-ksiloza.



Pod dejstvom askorbinske kiseline jod se obezbojava. Ova reakcija sluli za kvantitativno odredivanje askorbinske kiseline. Viaak titrovanog rastvora kalijum-jodata dovodi do oksidacije jodida u kiseloj sredini:

5KIO3 + 5KI + 6HCl = 3I2 + 6KCl + 3H2O

Jod boji skrob u plavu boju.

NAJGLUPOST

PRIMER 1:
JEDNA ZENA,OCIGLEDNO UZBUDJENA,POZVALA JE CENTAR I REKLA DA JE NJENA CERKICA POJELA NEKOLIKO MRAVA.STAZISTA JOJ JE ODGOVORIO DA NEMA MESTA PANICI, POSTO SU MRAVI POTPUNO BEZOPASNI I DA NEMA POTREBE DA JE VODI U BOLNICU.STAVISE,POSTOJE CIVILIZACIJE GDE SU TI INSEKTI NA SVAKODNEVNOM JELOVNIKU,DODAO JE ON.POSTO SE MALO SMIRILA ,BRIZNA MAJKA JE PRED KRAJ RAZGOVORA SPOMENULA DA JE SVOJO KCERKI DALA DA POPIJE MALO PESTI- CIDA (OTROVA) KAKO BI OTROVALA MRAVE KOJE JE DETE PROGUTALO (?!). STAZISTA JOJ JE REKAO DA ODMAH DOVEDE DETE U BOLNICU.
PRIMER 2:
JEDAN AMERICKI VOZAC JE ZABELEZEN NA AUTOMATIZOVA- NOM UREDJAJU ZA PREKORACENJE BRZINE I USPUT JE UREDJAJ REGISTROVAO NJEGOVO VOZILO.KASNIJE JE POSTOM DOBIO KAZNU OD 40 DOLARA ZA PREBRZU VOZNJU I FOTOGRAFIJU SVOG VOZILA.UMESTO NOVCA ILI CEKA ,POLICIJI JE POSTOM POSLAO FOTOGRAFIJU NA KOJOJ JE 40 DOLARA. NEKOLIKO DANA KASNIJE ,DOBIO JE POSILJKU U KOJOJ JE BILA JOS JEDNA FOTOGRAFIJA-METALNIH LISICA(?!).SKORO ODMAH POTOM ,NESAVESNI VOZAC JE UPLATIO KAZNU.

PRIMER 3: TIP JE USAO U JEDNU RADNJU NA UGLU SA SACMAROM I TRAZIO OD ZAPOSLENOG DA MU DA SAV NOVAC IZ KASE.POSTO JE OVAJ TO UCINIO ,PKACKAS JE PRIMETIO BOCU VISKIJA KOJA ME SE SVIDELA I ZATRAZIO JE OD PRODAVCA.PRODAVAC MU JE ODGOVORIO DA NE MOZE DA MU JE DA JER NIJE SIGURAN DA OVAJ IMA PREKO 21.GODINU(U AMERICI,OSOBAMA MLADJIM OD 21.GODINU PO ZAKONU SE NE SME PRODAVATI ALKOHOL),NA STA JE LOPOV POCEO DA SE RASPRAVLJA SA ZAPOSLENIM I NA KRAJU IZ CEPA IZVUKAO NOVCANIK I POKAZAO MU VOZACKU DOZVOLU KAO POTVRDU O SVOJIM GODINAMA.PRODAVAC SE SLOZIO SA NJIM I DAO MU BOCU VISKIJA. KAKO JE PLJACKAS ZAMAKAO IZA UGLA,PRODAVAC JE POZVAO POLICIJU I DAO IM IME,PREZIME I ADRESU LOPOVA KOJU JE PROCITAO SA NJEGOVE VOZACKE.UHAPSEN JE U ROKU OD DVA SATA…

PRIMER 4: U HRONICI LOKALNOG CASOPISA "EN ARBOR" PRE IZVESNOG VREMENA IZASLA JE VEST DA JE JEDAN COVEK USAO U BURGER KING(NESTO KAO MEKDONALDS) U IPSILANTIJU,SAVEZNA DRZAVA MICIGEN,NAORUZAN SACMAROM I TRAZIO OD PRODAVCA DA MU PREDA SVE PARE IZ KASE.PRODAVAC MU JE REKAO DA NE MOZE DA OTVORI KASU BEZ PORUDZBINE,NA STA JE OPLJACKAS PORUCIO OKRUGLICE OD LUKA,PRODAVAC JE ZATIM REKAO DA TO NEMAJU NA JELOVNIKU ZA RUCAK ,POSLE CEGA JE FRUSTRIRANI PLJACKAS JEDNOSTAVNO OTISAO….

NATRIJUM HLORID

NATRII CHLORIDUM


(KUHIJSKA SO)

KORISTI SE ZA IZRADU 0.9%RASTVORA NaCl KOJI JE IZOTONICAN SA KRVLJU I KORISTI SE KAO INFUZIJA(RINGEROV RASTVOR)
NaCl SE KORISTI SE KAO SREDSTVO KOJE DOBRO DELUJE NA DIUREZU I METABOLIZAM,PROTIV IZVESNIH TROVANJA(NPR.SUBLIMATA) A KORISTI SE SPOLJA ZA RAZNA ISPIRANJA



NATRIJUM BROMID

NATRII BROMIDUM

BROMIDI DELUJU SEDATIVNO NA CENTRALNI NERVNI SISTEM(CNS) ALI IM DEJSTVO NIJE HIPNOTICKO
TERAPIJSKA SIRINA(RAZLIKA IZMEDJU TERAPIJSKE I TOKSICNE DOZE) BROMIDA JE MALA.BROMIDNI JON SE DUGO ZADRZAVA U ORGANIZMU.



NATRIJUM-JODID

NATRII IODIDUM

NaI (KAO I JODIDI UOPSTE) UPOTREBLJAVA SE ZA LECENJE I SPRECAVANJE GUSAVOSTI,KAO EKSPEKTORANS KOD BRONHITISA I BRONHIJALNE ASTME,KAO RESORBENS PROTIV RAZNIH EKSUDATA,KOD OBOLJENJA KRVNIH SUDOVA ITD.



NATRIJUM-HIDROGENKARBONAT

NATRII HYDROGENCARBONAS


(BIKARBONA SODA)

NaHCO3SE UPOTREBLJAVA KAO SREDSTVO PROTIV VISKA ZELUDACNE KISELINE(HIPERACIDITETA)-ANTACID JE.IMA I BLAGO LAKSANTNO DEJSTVO(POMAZE PRAZNJENU CREVA)



NATRIJUM-TETRABORAT,NATRIJUM-BORAT

NATRII TETRABORAS,NATRII BORAS-Na2B4O7*10H2O

DELUJE KAO SLAB ANTISEPTIK I ANTIMIKOTIK.U INDUSTRIJI SE PERBORATI KORISTE KAO DEZINFEKCIONO SREDSTVO



KALIJUM-HLORID-KCl

KALII CHLORIDUM

KCl SE U MALIM KOLICINAMA KORISTI KAO DIURETIK.AKO SE VECA KOLICINA KCl UNESE U ORGANIZAM DELUJE KAO OTROV.UPOTREBLJAVA SE KAO SMANJENJA KOLICINE KALIJUMA U KRVI-HIPOKALEMIJE



KALIJUM-BROMID-KBr

KALII BROMIDUM

KALIJUM-BROMID SE UPOTREBLJAVA KAO SEDATIV



KALIJUM-PERMANGANAT-KMnO4

KALII PERMANGANAS

KMnO4 SE KORISTI KAO ANTISEPTIK I OKSIDACIONI ANTIDOT.U OBLIKU RASTVORA SE KORISTI ZA ISPIRANJE RAZNIH VRSTA RANA I SLUZOKOZA A PROTIV TROVANJA DELUJE SAMO U SLUCAJU KADA OTROVI JOS NISU RESORBOVANI.



AMONIJUM-HLORID-NH4Cl

AMMONI CHLORIDUM


(NISADOR)

NH4Cl JE EKSPEKTORANS ALI SE U TE SVRHE KORISTI RETKO.VECE DOZE DELUJU DIURETICNO.PROUZROKUJE ACIDOZU.



MAGNEZIJUM-OKSID-MgO

MAGNESII OXYDUM

MgO SE UPOTREBLJAVA KAO ANTACID.AKO SE UZIMA U VECOJ KOLICINI DELUJE KAO LAKSANTNO SREDSTVO.UPOTREBLJAVA SE I KAO ANTIDOT PRI TROVANJU KISELINAMA.



MAGNEZIJUM-SULFAT-MgSO4*7H20

MAGNESII SULFAS


(GORKA SO)

MgSO4 JE LAKSANS ZATO STO OTEZAVA RESORPCIJU VODE U CREVIMA PA SADRZAJ CREVA OSTAJE KASAST I MOZE SE LAKSE ELIMINISATI.S DRUGE STRANE LAKSANTNO DEJSTVO MgSO4MOZE DA SE OBJASNI REDUKCIJOM U CREVIMA U HIDROGEN-SULFID KOJI POJACAVA PERISTALTIKU CREVA.
U OBLIKU INJEKCIJA DELUJE KAO ANTIKONVULZIV



TALK

TALCUM


(MILOVKA)

TALK JE KONSTITUENS.KAO INDIFERENTAN PRASAK KORISTI SE ZA POSIPANJE RANA.
U KOZMETICI SE KORISTI ZA IZRADU PUDERA I KAO SREDSTVO ZA POKRIVANJE



KALCIJUM-HLORID-CaCl2*6H2O

CALCII CHLORIDUM

U OBLIKU INJEKCIJA SE KORISTI PROTIV ALERGIJA,SENSKE GROZNICE I BRONHIJALNE ASTME.DELUJE ADSTRINGENTNO PA SE KORISTI I KAO HEMOSTATIK



KALCIJUM-BROMID-CaBr2

CALCII BROMIDUM

KALCIJUM BROMID JUE SEDATIV




KALCIJUM-KARBONAT-CaCO3

CALCII CARBONAS

CaCO3JE ANTACID.RETKO SE UPOTREBLJAVA INTERNO.ULAZI U SASTAV PRASKOVA I PASTA ZA ZUBE.U HEMIJSKOJ INDUSTRIJI SE KORISTI KAO KREDA ZA PISANJE.



ZARENI KALCIJUM-SULFAT-CaSO4*1/2H2O

CALCII SULFAS USTA


(PECENI GIPS)

ZARENI KALCIJUM-SULFAT SE KORISTI ZA PRAVLJENJE GIPSANIH ZAVOJA



BARIJUM-SULFAT-BaSO4

BARII SULFAS


(BARIT)

BaSO4 SE UPOTREBLJAVA KAO KONTRASTNO SREDSTVO U RENDGENOLOGIJI.

U INDUSTRIJI SE UPOTREBLJAVA ZA PROIZVODNJU BOJE KAO PERMANENT BELILO,KAO PUNILO ZA GUME ...



CINK-OKSID-ZnO

ZINCII OXYDUM

ZnO SE UPOTREBLJAVA U MASTIMA I PASTAMA.KORISTI SE KAO SUPSTANCIJA KOJA IMA ADSTRIGENTNE OSOBINE I KAO SREDSTVO KOJE SUSI(KOD EKCEMA I CIREVA)-Pasta zinci



CINK-HLORID-ZnCl2

ZINCII CHLORIDUM

ZnCl2,SUPSTANCIJA ILI U OBLIKU KONCENTROVANIH RASTVORA,UPOTREBLJAVA SE KAO KAUSTICNO SREDSTVO.RAZBLAZENI RASTVORI SE KORISTE KAO ADSTRINGENSI I ANTISEPTICI



CINK-SULFAT-ZnSO4*7H2O

ZINCII SULFAS


(BELA GALICA)

ZnSO4 SE RANIJE UPOTREBLJAVAO KAO EMETICNO SREDSTVO.DANAS SE KAO EMETIK MALO KORISTI.NAJCESCE SE UPOTREVLJAVA KAO ADSTRINGENTNO SREDSTVO NAROCITO U OKULISTICI.KORISTI SE I KAO DEZINFEKCIONO SREDSTVO



ZIVA(II)-AMINOHLORID-HgNH2

++HYDRARGYRY AMINOCHLORIDUM


(NETOPIVI BELI PRECIPITAT)

HgNH2 SE UPOTREBLJAVA U OBLIKU MASTI KOD AFEKCIJA OKA I KAO DERMOANTISEPTICNO SREDSTVO



ZIVA(II)-HLORID-ZnCl2

++HYDRARGYRY CHLORIDUM


(SUBLIMAT)

ZIVA(II)-HLORID SE KORISTI KAO ANTISEPTIK



ZUTI ZIVA(II)-OKSID-HgO

++HYDRARGYRY OXIDUM FLAVUM

HgO SE KORISTI U OBLIKU MASTI KAO DERMOANTISEPTIK



BORATNA KISELINA-H3BO3

ACIDUM BORICUM

H3BO3 SE UPOTREBLJAVA KAO BLAGO ANTISEPTICNO SREDSTVO I KAO KERATOPLASTIK



ALUMINIJUM-HIDROKSID-Al(OH)3

ALIMINII HYDROKSIDUM

ALUMINIJUM-HIDROKSID SE KORISTI KAO ANTACID I ADSTRINGENS



ALUMINIJUM-SULFAT-Al2(SO4)3*18H2O

ALIMINII SULFAS

ALUMINIJUM SULFAT SE UPOTREBLJAVA KAO ADSTRINGENS I BLAGO KAUSTICNO SREDSTVO.RETKO SE KORISTI INTERNO KAO CREVNI ADSTRINGENS KOD KATARA I KRVARENJA



ALUMINIJUM-KALIJUM-SULFAT-AlK(SO4)2*12H2O

ALIMINII KALII SULFAS

STIPSA SE KORISTI KAO ADSTRINGENS,HEMOSTATIK I KAO KAUSTIK U OKULISTICI



KAOLIN

KAOLINUM

KAOLIN SE KORISTI KAO ADSORBENS I KONSPERGENS



MEDICINSKI UGALJ

CARBO MEDICINALES


(AKTIVNI UGALJ)

UPOTREBLJAVA SE KAO DEZINFICIJENS GASTROINTESTINALNOG TRAKTA PRI RAZNIM INFEKCIJAMA



BIZMUT-SUBNITRAT

+BISMUTI SUBNITRAS

INTERNO SE DAJE KAO ADSTRINGENS.

POVRSINSKI SE UPOTREBLJAVA U RAZNIM PUDERIMA I MASTIMA ZA LECENJE NEKIH INFEKCIJA KOZE



BIZMUT-SUPKARBONAT

BISMUTI SUBCARBONAS

KORISTI SE KAO ADSTRINGENS I ANTACID.RASTVOREN U ULJU PUTEM INJEKCIJA RANIJE SE KORISTIO KAO SREDSTVO ZA LECENJE SIFILISA



KISEONIK-O2

OKSIGENIUM

PRIMENJUJE SE ZA DISANJE NA VELIKIM VISINAMA(AVIJACIJA),U PODMORNICAMA I U RONILASTVU.BOLESNICIMA SA EDEMOM PLUCA KAO I PRI TROVANJU UGLJENDIOKSIDOM




KONCENTROVANI HIDROGEN-PEROKSID-H2O2

+HYDROGENII PEROXYDI SOLUTIO CONCENTRATA


(KONCENTROVANI VODONIK-PEROKSID)

H2O2SE KORISTI KAO POVRSINSKI ANTISEPTIK



SUBLIMOVANI SUMPOR

SULFUR SUBLIMATUM



(SUMPORNI CVET)

NEMA TERAPEUTSKU UPOTREBU,SLUZI ZA DOBIJANJE PRECISCENOG SUMPORA



PRECISCENI SUMPOR

SULFUR DEPURATUM

PRECISCENI SUMPOR INTERNO SE UPOTREBLJAVA KAO LAKSANS.SUMPOR JE KERATOLITIK,ANTISEPTIK,ANTIMIKOTIK I ANTIPARAZITIK



PRECIPITOVANI SUMPOR

SULFUR PRAECIPITATUM


(TALOZNI SUMPOR)

PRECIPITOVANI SUMPOR JE ANTIMIKOTIK.KORISTI SE SPOLJA U OBLIKU MASTI I LOSIONI U LECENJU KOZNIH BOLESTI.PRECIPITOVANI SUMPOR IMA NAJSITNIJE CESTICE I NE SME SE KORISTITI ORALNO



HLORNA VODA

AQUA CHLORATA

ZAVELOVA VODA SE UPOTREBLJAVA ZA DEZINFEKCIJU HIRURSKOG PRIBORA,VODE I ZA BELJENJE TKANINA.



HLORNI KREC-CaCl(OCl)

CALCII HYPOCHLORIDUM CRUDUM

HLORNI KREC JE DEZINFICIJENS I NE KORISTI SE INTERNO!KORISTI SE ZA DEZINFEKCIJU PROSTORIJA,PREDMETA,VODE.SPOLJA SE KORISTI ZA ISPIRANJE GNOJNIH RANA.U OBLIKU MASTI SE KORISTI KOD OZEBLINA



KONCENTROVANA HLORIDNA KISELINA-HCl

+ACIDUM HYDROCHLORIDUM CONCENTRATUM


(SONA KISELINA)

KORISTI SE KOD HIPOACIDITETA I AHLORHIDRIJE.KONCENTROVANA HCl DELUJE KAUSTICNO.



RESUBLIMOVANI JOD

+IODUM RESUBLIMATUM

JOD SE EKSTERNO KORISTI KAO ANTISEPTIK



GVOZDJE(II)-SULFAT-FeSO4*7H2O

FEROSI SULFAS


(ZELENA GALICA)

FeSO4 SE KORISTI U LECENJU ANEMIJE




--------------------------------------------------------------------------------

Stečeni imunodeficijentni sindromkoji je trajan i ima letalan ishod je AIDS.Izazivač bolesti je virus HIV koji primarno inficira CD4+Tćelije,makrofage,dendritične ćelije.
HIV(Human Immunodeficiency Virus) pripada grupi retrovirusa.Preko 30 milona ljudi je inficirano hivom,skoro 20 miliona umrlo(2-3 milona godišnje).
Virusna partikula se sastoji od dva identična lanca RNK (virusni genom) i
enzima reverzne transkriptaze.integraze i proteaze(bitni su za ulazak virusne partikule u ćeliju domaćina,za integraciju u ćel. domaćina i za preživljavanje i funkciju virusa).U sastav genoma ulaze i dva proteina P24 kapsidni protein i P 17 matriks protein koji čine nukleokapsid.Oko nukleokapsida su dva glikoproteina porekla ćelija domaćina GP41 i GP 120 i čine fosfolipidni omotač.Glikoproteini su značajni za HIV infekciju.
HIV genom se sastoji izgena koji kodiraju:
-integrisanje DNK u genom ćelije domaćina
-strukturne proteine virusa i enzime neophodne za replikaciju
-proteine koji regulišu životni ciklus virusa i odgovorni su za oštećenja ćelija domaćina

Životni ciklus HIVse sastoji od sledećih faza
-infekcije ćelija domaćina
-produkcija virusne DNK i njene integracije u genom ćelija domaćina
-ekspresija virusnih gena
-produkcija virusnih partikula
GP120 ima visok afinitet vezivanja za CD4 molekul na T limfocitima i mononuklernim fagocitima.Posle vezivanja HIV partikule za CD4, virus ulazi u ćeliju direktnom fuzijom virusnog omotača i membrane ćelija domaćina.
Po ulasku u ćeliju ,HIV virion aktivira enzime i započinje replikacija(pomoću enzima reverzne transkriptaze stvara se DNK kopija virusne RNK,virusna RNK se integriše u genom domaćina pomoću integraze) i integriše u ćelijski genom.Ovostanje se zove provirus.
Stadijum provurusa označava inaktivnu formu virusa,koja može da perzistira mesecima,pa i godinama (latentna faza bolesti).Reaktivaciju provirusa u T ćelijama podsticu praktično svioni stimulusi koji i normalno aktiviraju T-limfocite(antigeni,citokini)
Kada dođe do aktivacije inficirane ćelije pokreće se transkripcija ćelijskih gena,ali i virusne RNK i virusnih proteina.
Nova virusna partikula migrira do ćelijske membrane.Obavija se lipidnim omotačem ćelije domaćina i izbacuje se kao kompletan virus spreman da inficira druge ćelije.Virus ubija ciljnu ćeliju.
Najizraženiji znak bolesti je drastično smanjenje broja CD4+ T limfocita,verovatno zato što virus izaziva lizu ćelija,ali i zato što CTL (citotoksični T limfociti) ubijaju inficirane T ćelije.Javlja se i poremećaj funkcije B limfocita(poremećena fagocitoza).Inficirane makrofage ne bivaju uništene i one predstavljaju glavni izvor infekcije u organizmu.Imuni odgovor na HIV infekciju je slab i nedovoljn da se zaštiti organizam.
Bolest prolazi krozdva stadijuma.Akutni HIV sindrom se javlja posle nekoliko nedelja od infekcije i odlikuje ga povišena temperatura.glavobolja,kožna ospa.generalizovano uvećanje limfnih čvorova.U toj prvoj fazimoguće je detektovati virus u krvi i cerebrospinalnoj tečnosti jer se tada intezivno umnožava.Posle ove faze nastupa latentni period bolesti koji traje i po nekoliko godina.Bolest napreduje dalje,virus postoji u makrofagama i dendritičnim ćelijama limfnih čvorova.Česte su povišene temperature,noćno znojenje,gubitak telesne težine,dijareja,promene na koži,generalizovano uvećanje limfnih čvorova.Ovi klinički znaci poUnati su kao ARC(AIDS-related complex).Dijagnoza AIDC postavlja se na osnovu pojave oportunističkih infekcija,progresivnog gubitka težine,dijareje,čestog nalaza malignih neoplazmi i promena u CNSu(centralni nervni sistem).
Za sada ne postoji efikasna zaštita od HIV infekcije.