galeboj

vanje. Tako, na primer, pas gradi oko 2,8 grama mineralnih askorbata dnevno. Vreme sazrevanja psa iznosi dve godine, a njegov livotni vek je oko 14 godina. Poato je vreme sazrevanja coveka 20-25 godina, zakljucujemo da bi ljudi trebalo da live oko 140 godina, ato je veoma daleko od prosecnog ljudskog veka, koji iznosi 75 godina.

Vitamin C se primenjuje pri lecenju sledecih patoloakih stanja i bolesti:

astma, anemija, depresija, dijabetes, srcana oboljenja, infarkt, tromboza, oboljenja jetre, virusne infekcije, artritis, groznica, alergije.

Deficijencija antioksidanasa mole da dovede do astme i zato je nizak nivo vitamina C faktor rizika za nastanak astme. Vitamin C je glavni antioksidans u plucima, gde atiti organizam od egzogenih i endogenih oksidativnih oatecenja.

Tabela 2. Sadrlaj vitamina C u tkivima nekih vrsta livotinja u mg%

Vrsta livotinje Nadbubreg Jetra Bubrezi
Kunic 207 17 10
Pacov 194 23 14
Mia 143 33 17
Pas 144 26 14


Prvi nivo upotrebe vitamina C je u prevenciji skorbuta, u kolicini do 65 mg dnevno. Drugi nivo upotrebe je u lecenju aktivnog skorbuta (1-20 g). Treci nivo doza, koji nije mnogo opisan u literaturi, su doze od 30 do 200 g za 24 casa. Kod treceg slucaja vitamin C deluje kao redukcioni agens i sa ovim kolicinama je moguce neutralisati viaak slobodnih radikala. Pacijenti sa hronicnim infekcijama mogu da podnesu velike kolicine askorbinske kiseline.

Preporucene dnevne doze vitamina C za zdrave osobe su sledece:

odojcad do 6 meseci 30 mg

odojcad od 6 do 12 meseci 35 mg

deca od 1 do 3 godine 40 mg

deca od 4 do 10 godina 45 mg

deca od 11 do 14 godina 50 mg

osobe preko 15 godina 60 mg

trudnice 70 mg

lene u laktaciji 95 mg

VITAMIN C I KANCER

Danas je vec dobro poznata antikancerozna uloga pojedinih vitamina.

Vitamin A je najefikasniji protiv epitelijalnih kancera (pluca, dojke), stimuliae celijski imunitet i veoma je znacajan u sintezi glikoproteina.

Vitamin B2 povecava metabolizam odredenih kancerogena u jetri.

Vitamin B6 je snalan imunostimulans, posebno celijskog imuniteta. Vezuje i detoksikuje oliamine. Snilava nivo metabolita triptofana.

Tabela 3. Zbirni prikaz antikancerogenih vitamina.

Vitamin Dokazano u livotinjama Epidemioloaki podaci Klinicki podaci
Vitamin A +++ +++ ++
Vitamin B2 + ? ?
Vitamin B6 ++ ? +
Vitamin B12 + ? +
Folna kiselina + ? +
Vitamin C ++ ++ ++
Vitamin E ++ ++ +


Napomena:

(+) samo je mali broj podataka na raspolaganju

(++) postoje cvrsti dokazi

(+++) raspololivi veoma brojni dokazi

? nije utvrdeno

Vitamin B12 ima blagotvorno dejstvo u premalignim lezijama pluca i grlica materice i deluje kao imunostimulans.

Folna kiselina ima slicno dejstvo kao vitamin B12. Antagonisti folne kiseline cesto se upotrebljavaju u hemoterapiji.

Vitamin E je najvalniji antioksidans protiv lipidne peroksidacije. Snalan je imunostimulans.

Vitamin C utice na razne procese koji su znacajni za odbranu od raka. Askorbinska kiselina ima direktno dejstvo protiv karcinogena kao ato je npr. pretvaranje nitrata u nitrozamine. Vitamin C deluje na povecanje nivoa citohroma P-450, mikrozomalnog enzima koji pretvara mnoge karcinogene nerastvorljive u lipidima u hidrosolubilne derivate, koji se onda mogu izluciti putem mokrace. Najistaknutiju ulogu vitamin C ima u odbrani od kiseonicnih radikala. Pored glutationa, askorbinska kiselina je najvalniji antioksidans rastvorljiv u vodi. Postoje dokazi da i prirodni i sinteticki antioksidansi smanjuju tumorski rast, i sve je veci broj podataka koji potvrduju vrednost antioksidanasa u borbi protiv humanog kancera. Tako, na primer, snalno antioksidativno dejstvo vitamina C verovatno ima glavnu ulogu u njegovom antikancerogenom dejstvu. Vitamin C povecava koncentraciju interferona u krvi, ato mole da bude od velikog znacaja u odbrani od virusa i tumora izazvanih virusima. Vitamin C u vecim dozama prula zaatitu od mikrobnih infekcija.

POTREBA, RASPROSTRANjENOST U PRIRODI, POSLEDICE NEODGOVARAJUCEG UNO©ENjA

Dnevna potreba coveka u vitaminu C iznosi 50 75 mg. Izvor vitamina C je svele voce i povrce. U nekim prirodnim izvorima askorbinska kiselina nalazi se u vezanom obliku, tzv. askorbinogena. To je supstanca koja ne pokazuje antiskorbutne osobine. Cist askorbinogen izolovan je iz kupusa.

STRANA 2

svojoj strukturi askorbinogen je indolni derivat L-askorbinske kiseline. Proizvodi livotinjskog porekla se odlikuju malim sadrlajem vitamina C. Izuzetak cini nadbubreg. Neki mikroorganizmi (plesni, kvasci, alge) sintetiau vrlo male kolicine L-askorbinske kiseline koju metabolizuju. Bakterije ne sadrze askorbinsku kiselinu.

Tabela 4. Sadrlaj vitamina C u nekim vrstama povrca (mg/100 g jestivog dela).

Vrsta povrca
Sadrlaj vitamina C
Peraun 166
Ren 120
Paprika svela 110
Prokelj 90
Kelj 60
Keleraba 60
Zelena salata 59
Karfiol 59
Blitva 54
Spanac 54
Kupus 40
Rotkvice 25
Praziluk 25
Graaak zeleni 25
Crni luk 25
Paradajz 20
Boranija 16
Beli luk 14
Kiseli kupus 14
Krompir 14
Krastavci 12


Napomena: ostale vrste povrca sadrle manje od 10 mg vitamina C u 100 g jestivog dela

Pri nedostatku vitamina C, koji se u organizam unosi iskljucivo hranom, dolazi do razlicitih poremecaja kao ato su nastanak skorbuta, pojacan rad srca, smanjenje apetita i radne sposobnosti, povecana razdralljivost, nesanica, slabost u nogama, slabljenje imuniteta, oboljenje desni, opata slabost, malokrvnost, depresija, sklonost ka krvarenju.

Interesantno je navesti ispitivanje niza autora kojima je pokazano da primena visokih doza askorbinske kiseline ima pozitivno dejstvo na organizam odraslog coveka i dece, narocito na prehlade. U radovima L. Pauling-a utvrdeno je da unos visokih doza vitamina C (1-14 g dnevno, pa i viae), pokazuje izuzetno pozitivan efekat prema prehladama i gripu. [11]

Tabela 5. Sadrlaj vitamina C u nekim vrstama voca (mg/100 g jestivog dela).

Vrsta voca
Sadrlaj vitamina C
©ipak 1025
Ribizla crna 136
Kivi 70
Jagoda 60
Pomorandla 50
Grejpfrut 40
Limun 40
Mandarina 30
Ananas 25
Dinja 25
Malina 25
Borovnica 22
Kupina 20
Dunja 15
Dudinje 10
Jabuka 10
Banana 10
Treanja 10

Napomena: Ostale vrste voca sadrle manje od 10 mg vitamina C u 100 g jestivog dela.

Eliminisanje askorbinske kiseline iz organizma, kao i proizvoda njene razgradnje, ostvaruje se uglavnom mokracom.

Na problemu unoaenja askorbinske kiseline u organizam potrebna su dalja izucavanja, kako biohemicara, tako i lekara, da bi se dobila optimalna koncentracija vitamina C prema individualnom zdravstvenom stanju svakog pojedinca.