galeboj

nekim lekovima askorbinska kiselina mole da se odredi metodom neutralizacije, zatim spektrofotometrijskim postupkom na osnovu bojene reakcije s 2,6-dihlorfenolindofenolom, fosfomolibdenskom kiselinom i drugim reagensima.

BIOSINTEZA

Askorbinsku kiselinu sintetiau biljke i najveci broj livotinja. Izuzetak cine covek, majmun, morsko prase i neke ptice. L-askorbinska kiselina se sintetiae iz D-glukoze bez razgradnje njenog ugljenikovog skeleta:



Slika 1. Sinteza L-askorbinske kiseline

INDUSTRIJSKI POSTUPAK

Askorbinska kiselina mole da se dobije iz biljnog materijala, a narocito iz plodova aipka. U pocetku se dobija vodeni ekstrakt koji se u vakuumu zguanjava do sirupa, a zatim se vrai talolenje propratnih supstanci alkoholom i etrom. Ostatak se preciacava hromatografskim metodama i prekristalizacijom.

MIKROBIOLO©KA I HEMIJSKA SINTEZA VITAMINA C (ASKORBINSKE KISELINE)

Industrijski postupak dobijanja vitamina C zasnovan je na pretvaranju D-glukoze, koja se u prvoj fazi hemijski redukuje u D-sorbitol. U drugom stupnju vrai se selektivna oksidacija D-sorbitola na petom ugljenikovom atomu pomocu kultura sledecih bakterija: Acetobacter subodlydans, Acetobacter melanogenum, Acetobacter roncens, pri cemu se dobija L-sorboza. Zatim se ketalizacijom pomocu acetona zaaticuju cetiri hidroksilne grupe L-sorboze, posle cega se vrai oksidacija kalijum-permanganatom. U prisustvu razblalenih kiselina proizvod oksidacije hidrolizuje do 2-keto-L-gulonske kiseline, koja se izolovanjem iz vode pretvara u svoj lakton (vidi Sliku 2.).

Bioloaka oksidacija D-sorbitola u L-sorbozu vrai se mikroorganizmima, dubinskom fermentacijom pri snalnoj aeraciji na 25oC u toku 2-3 dana. Fermentaciona podloga sadrli 15-20% sorbitola, zatim kukuruzni ekstrakt ili u malim kolicinama ekstrakt kvasca. Posle odvajanja biomase, rastvor se koncentruje u vakuumu na 60oC. Pri hladenju izdvaja se sorboza u obliku kristala.

BIOLO©KA ULOGA [9]

Resorpcija askorbinske kiseline odvija se u digestivnom traktu, a narocito u tankom crevu. STRANA 2


U krvi je askorbinska kiselina delimicno vezana sa proteinima, a delimicno se nalazi u slobodnom stanju. Slobodna askorbinska kiselina stupa u oksidoredukcione reakcije. U telu livotinja i biljaka uporedo sa oksidovanim oblikom askorbinske kiseline uvek nastaje i dehidroaskorbinska kiselina (redukovani oblik). Ovo svojstvo omogucava vodecu ulogu askorbinske kiseline u tkivnom metabolizmu koji je vezan za procese transporta elektrona. Proces oksidacije askorbinske kiseline katalizuje niz enzima i metala. Pretvaranje askorbinske kiseline u dehidroaskorbinsku kiselinu vrai se u dve faze: u prvoj se gradi monodehidroaskorbinska kiselina koja je nestabilna i veoma reaktivna i hinoidnog je tipa (slobodan radikal).

U drugoj fazi jedan molekul monodehidroaskorbinske kiseline se pretvara u stabilan oblik dehidroaskorbinske kiseline, a drugi se redukuje u askorbinsku kiselinu:

2-L-askorbinska kiselina ’ 2-L-monodehidroaskorbinska kiselina

2-L-monodehidroaskorbinska kis. ’ Laskorbinska kis. + L-dehidroaskorbinska kis.

Enzimi koji katalizuju reverzibilnu oksidaciju i redukciju nazivaju se oksidazama. U takve oksidaze spadaju citohromoksidaza, fenolaza, peroksidaza i laktaza. Ovi enzimi ostvaruju direktnu ili indirektnu oksidaciju vitamina C.

Askorbinska kiselina pokazuje razlicito dejstvo na enzime: neke aktivira (arginaza, papain, katalaza), dok je za druge enzime inhibitor (ureaza, âamilaza). Askorbinska kiselina je poznata kao kofaktor hidroksilovanja prolina pri biosintezi kolagena, hidroksilovanju triptofana u 5-oksitriptofan, konverziji 3,4-dioksifenil-metil-amina u noradrenalin, hidroksilovanju p-oksifenilpiruvata u homogentizat, kao i u degradaciji kortikosteroida i transferina.

Ljudski organizam sadrli oko 3 grama vitamina C. On ima valnu ulogu u koagulaciji krvi, regeneraciji tkiva, konverziji folne kiseline u tetrahidrofolnu kiselinu, kao i u normalizaciji propustljivosti kapilara. Vitamin C povecava iskoriacavanje ugljenih hidrata, normalizuje metabolizam holesterola, deluje na funkciju centralnog nervnog sistema, stimuliae funkciju endokrinih llezda, pojacava funkciju jetre. Vitamin C povecava apsorpciju gvolda iz digestivnog trakta tako ato trovalentno gvolde pretvara u dvovalentni oblik koji organizam dobro apsorbuje. Ubrzava zarastanje rana, povecava otpornost organizma prema infekcijama, prehladama i hemijskim supstancama. ©titi vitamine A i E, kao i vitamine B grupe, od atetnog uticaja oksidacije. Usporava starenje, stvaranje bora na koli i opate starenje organizma.

Vitamin C odstranjuje toksicne materije iz organizma, jaca imunoloaki sistem i povecava otpornost prema zaraznim bolestima (narocito prema gripu), prula zaatitu od stresa, jaca opatu fizicku kondiciju. Blokira nastajanje nitrozamina, pomale organizmu da se ocisti od opojnih sredstava, od duvanskog dima i alkohola. Neophodan je za normalno funkcionisanje celija koatanog tkiva koje omogucavaju okoatavanje kostiju i zuba. Vitamin C ima valan znacaj i ulogu u metabolizmu aminokiselina fenilalanina i tirozina. Neophodan je i za gradenje interferona i za metabolizam folne kiseline. Pokazuje I antimutageno dejstvo kao i ±-tokoferol i ˛-karoten. Kao antioksidans valan je za konzervisanje namirnica, kao i u sprecavanju nastajanja slobodnih radikala. U nekim zemljama se vitamin C dodaje hrani (pri dobijanju hleba, piva...). Vitamin C, zajedno sa vitaminom E i selenom, sluli kao jak antioksidans. Covek, neki kicmenjaci i neki insekti zavise od spoljnih izvora vitamina C. Poznato je da mnoge druge livotinje live sedam puta dule od perioda koji je potreban za njihovo sazrevanje.