E, taman kada čovik pomisli da mu se život pritvorija u rat za opstanak ka da je na fronti, kada samo saginje glavu da ga koji metak ne pogodi; e, baš tada se dogodi nešto lipo, nešto ča duši da krila da nanovo poleti.
Meni se to dogodilo danas.
Dunkve, danas je u 8 uri u Palači Milesi bilo predstavljanje knjige «naš dil Mediterana» koju je napisa Edo Šegvić.
Već dok se svit okuplja čutila se neka tepla atmosfera, puna emocija, a kad je klapa zapivala prvu pismu «Splite moj», kad je Ante Čedo Martinić počeja čitat Edine riči, cili san se naježija.
Prid očima mi poletile slike ditinjstva, kad san s materom priko «spliske zlatne kadene» odija do pazara i na povratku doma pun borši verdure i voća, vas potan vata one uske trake lada.
Sitja san se igre «grapa grupu traži» kad je cili Varoš i Get bija naše igralište.
To je bilo vrime kad san zatvorenih očiju moga odit ulicama i samo po mirisima znati di san.
Danas je sve mirise moga ditinjstva prekrija miris Mc Donald's-a.
Tko zna, valjda je tako moralo bit.
Edo mi je svojom knjigom vratija mirise, boje, zvukove i riči vrimena kad san bija sritan, kad san bija dite.
Ovo je dakako, moj osobni doživljaj – našeg dila Mediterana – koji je puno više od toga.
Nisam te struke da bi kompetentno moga govorit o knjizi ali san u njoj naša nešto ča san odavna izgubija, viru da će moj rodni grad ipak preživit i sačuvat dušu.
E, malo san se zanija a tija san samo s vama podilit radost postojanja ove knjige.
Ovo van je knjiga:
U njoj je i jedan zanimljivi CD:
E… i par slika s predstavljanja knjige:
Edo, fala ti na ovoj knjizi.
Od srca ti zahvaljuje tvoj galeb.
Zdravi i veseli bili.
|
