Nema mi ništa slađe nego ono poza obida ubit oko. Ajme ča mi je to drago. Otplutam ka helijev balun nebu pod oblake. Tako san i jučer lipo obidva, popija žmulić i krenija put kauča. Taman kad san glavom taka kušin uletila mi starija čer iz škole, cila zapuvana da je za po ure roditeljski sastanak i da moran ić u školu. Ben ti sastanke i rastanke, pa di sad. Ajmeee glava u balunu, oblačin se ka zombi, izlazim vani na onu studen, nabija kapu do nosa i bauljam put škole.
Na vrata od škole me dočeka dežurni redar, dite, i traži mi osobnu kartu. A sinko moj govorin mu ja, oli san falija pa umisto u skulu završija u zgradu suda, nimam ti ja osobnu, nisan je ponija, dobro da san i postole obuja. Gleda me mali i pita da mu bar dam ime i prezime jerbo da mora upisat u libar ko je uša u skulu a ja ga sad uvatija u đir i odgovaran mu, da ča će meni ostat ako mu dan i ime i prezime. Bidno dite samu san mu ja još falija.
Dunkve nekako smo se dogovorili i krenem ja gori na kat. Na katu par ljudi već čeka, vidim da su svi manje-više ebete ka i ja, smantani dibidus. Šetan gori doli, upadne mi neki lik u putanju, nastavimo dalje skupa, bumcamo kroz zube nešto o dici i uto stignemo prid niki pano.
Na panou piše velikim slovima – DA NIJE LJUBAVI NEBI SVITA BILO -.
Ispod podnaslov Valenitnovo 2005. i pisme. Ma bravo mislin se ja, sad ću pročitat par pismica ča su dica napisala za valentinovo, da prikratim vrime dok čekan. Oni lik sta uz mene, i on će ka ono malo bacit oko. I počnem čitat
Volio bih da me voliš
da budem cvijet u tvojoj kosi.
Ako si noć, ja ću biti zora
i blijesak svjetlosti u rosi.
Volio bih da me voliš
i da svi dani budu pjesma.
Ako si izvor, i ja ću biti
u živoj stijeni bistra česma.
Govorin ja liku - pogledaj jebate ča dica jemaju mota za pisat, ma koji lipi stihovi. Na to će on meni – je oće mali Juje oće. Kako nisan pročita u potpisu ime pisnika, vračan pogled na pano da vidim je li on to mislija na onu pismu ča san je ja čita. I stvarno u popisu stoji Jure ali jeba me šaren pas piše i Kaštelan. Tek san tad svatija koliko san u kurcu.
He, ali mi je oma bilo lakše kad san ubra da lik pored mene još uvik misli da je to napisa mali Jure.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Ma oma mi se učinila nekako poznatom e :)))
|
