Ča san ono tija reč. E… proletilo mi je ovih zadnjih deset dana ka u filmu. Gužva na poslu, a opet puno lipih stvari mi se dogodilo, s puno dobrega svita sam bija, nekako mi je sve lipo.
Sve me je straj da mi to lipo ne ispari u ariju ka balun od sapunice, da me ne dočeka koja letva po kostima u punom naletu lipote. Je li grij čutiti se dobro, guštati u svakoj minuti života? Tako me nekako ka sve kopka kad vidim ljude oko sebe koji nisu sritni i veseli.
A onda opet ka ono boli me kua jerbo je svatko kovač svoje sriće. Aj, neću palamudit bez veze.
Sutra nastavljam sa širenjem blog poznanstava. Dolazi mi u vižite naša bigmamma sa svojin malim arambašom. Ala ča će biti cirkusa kad se razlete po kući on, one moje dvi zviri i ona četveronožna beštija.
Samo da ne padne kiša jerbo san naumija ispeč na gradele nešto liganja ča san ulovija i koju ribicu ča ću jih ulovit sutra ujutro na puni od portafoja.
Znan da će mi jopet neko prigovorit da mislim samo na spizu, ali ča mogu kad san goluz i kad volim u dobrome društvu i veselju pojist i popit. A vi ka ono, ne volite, a ???
Zdravi i veseli bili.
|
