Taman jutros vrtim stare foto albume, gledam slike kad smo žena i ja bili momak i cura, naviru sjećanja, bude se emocije i pročitam na blogu komentar od Kašete - beštijice-di ti je OVDI Borut?...viš da smo same ženskinje :))) a galebe, zna li ti Zakonita kako imaš svoje obožavateljke OVDI? – E… ča slike, ča komentar, sine mi jedan ideja. Evo dok sam još ovako blesiran s nogom i dok još imam vrimena, prije nego li krene vruća poslovna jesen, poskenirati ću sve naše slike još od doba kad smo se upoznali i napisati naš dnevnik, dnevnik jedne ljubavi. Ljubavi koja je prošla fazu slipe zaljubljenosti, fazu triježnjenja i uočavanja nedostataka, fazu razočarenja, fazu odbijanja i pokušaja bijega, fazu grižnje savjesti, fazu druge šanse, fazu priznavanja svojih i prihvaćanja tuđih pogrešaka, fazu povratka, fazu ponovnog upoznavanja, fazu učenja tolerancije, fazu ne zaljubljivanja već iskrene ljubavi i beskrajne privrženosti. Ufff… puno nešto faza ima. Dunkve, idem se sad baciti na skeniranje slika i ne znam oću li danas uspit išta više napisat jerbo gremo poza obida na more, a večeras u posjetu Kremenku u Orline. To van je jedno lipo misto u kanjonu Cetine koje je uređeno ka u kameno doba, prava konoba od Kremenka. Tu je sve od kamena, auto, televizija, telefon, stolovi, ma ludilo konoba. Prije par miseci smo je pronašli ali ti dan nije radila jerbo se ženija sin od gazde. E danas smo rezervirali stol i gremo odvest dicu (a i sebe) u kameno doba. Ponit ću aparat i potegnit par slika da ih mogu i ovod stavit. E… gren ja za poslom.
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Kad metal prođe pakao taljenja, postaje jaki čelik. Kad to dvije duše prođu, izmišaju se međusobno da se više nezna koja je koja, postaju jedna duša.
|
