Ajme teškog jutra. Jučer navečer me je doša obać kum. Donija je sa sobom 5-6 kili mušula ča ih je izronija. Nabuba san se ka tukac. Vonjale su po moru, pune i sočne, mmmmm. A uz mušule gre i bumba, žmul po žmul i lipo san se sredija. Zato me jutros boli glava i cili san nikakav. Ovo je oni pravi mamurluk. U tilu ka da mi je neko stavija 200 kili piza, a glava nemore proć kroz kvadar od vrata, pa sve na štake tresajen da nebi zapeja ušima. Sad bi vajalo ono po bosansku zapivat… kafu mi draga ispeciiiii…. Ispa sam iz mota u noćarenju. Gren se pinku sredit u banj, doč sebi i pravac na more. Kako kaže škovacera ovo je najboje vrime za na picigin i radit laste. Sitija me ditinjstva i Bačvica di mi je dida radija ka barbir i di san proveja svoja prva lita. Možda ću ako buden od voje jednom napisat par besida o mome didi koji je bija interesantan lik i ima je buran život. A koji san se kurac opet uvatija na baketinu pisanja, gren ča, more me čeka.
Evo samo još ovo. Jutarnji razgovor.
Punica: Zete jesi li popija andol.
Ja: Nisan, otkako gren na more i više ne ležin, cirkulacija mi je super, andol mi ne triba. Ja sad živim životom pravog olimpijca, plivan po uru dvi vrimena, postajen pravi atleta, i krivo mi je ča se nisan javija Mateši, da me stavi u momčad za olimpijadu jer bi barenko osvoija treće misto u plivanju za invalide. Vidite li vi ove mišiće, ne bi ih se posramija ni momčić od 20 godin, atroke neko sa 40.
Žena (ne spuštajući novine): Je… je… moj atleta… sinoć si mi ništo govorija o maratonu ma nisi uspija isplivat niti od ruba do ruba lavandina
Tako mi i triba kad iman dugi jezik a sve drugo okračalo :))
|
